Beogradska promocija knjige "Dar ethosa"

Kafe VeZa, 23. oktobar

Promocija knjige "Dar ethosa: Eseji o pravima životinja" (Novosadski kulturno - obrazovni krug, 2020) održana je 26. oktobra u kafeu VeZa, Venizelosova 20, prvom vegan "low-waste" kafiću u Srbiji.

Da li živimo u svetu koji ima potencijala da se promeni i počne više da poštuje sav oblik života na zemlji? Zašto su poštovanje prava životinja i promena ljudi ključni faktori za bolju budućnost planete i da li nizom malih promena možemo da promenimo svet? Ovo su neka su od pitanja na koja smo pokušali da dođemo do odgovora iz filozofske, aktivističke, ali i jogičke perspektive.

Na promociji je sa mnom o knjizi "Dar ethosa" razgovarala aktivistkinja Vege zajednice, Marina Janković, a posle razgovora posetioci su mogli da nabave svoj primerak knjige po promotivnoj ceni. Uz to, imali su prilike da probaju ukusne tople i hladne napitke i kolače čijom se kupovinom donirao novac za azil za konje "Staro brdo", u cilju prikupljanja sredstava za izgradnju kuće za konje. Tokom benefit događaja, sakupljeno je 18.500 dinara kojima će Muci, Kraba, Zlata, Paša, Dženi i ostala ekipa iz Azila lakše doći do svog krova nad glavom.

"Dar ethosa" je zbirka eseja o pravima životinja koji su izlagani na raznim manifestacijama edukativnog karaktera. Eseji obrađuju pitanja tretmana životinja u industrijama mesa, mleka i jaja, zatim pitanja štetnosti konzumacije namirnica životinjskog porekla na ljudski organizam, kao i posledice istog na ekosistem, ekonomski sistem i duhovni razvoj pojedinca. U bioetici, prava životinja se odnose na prirodna, a ne na pozitivna prava, odnosno na slobodu (oslobođenje) životinja, spram njihove aktuelne eksploatacije putem zakonskih akata. Prirodno pravo, kao pravo koje proističe iz prirode predstavlja predložak pozitivnog prava, prava uređenog od strane čoveka, onog koje se odnosi na važeće pravne propise. Stoga dodatak esejima čini aktuelni Zakon o dobrobiti životinja, koji to obelodanjuje, a u njima se mogu naći konkretni uputi na mesta koja se tiču odbacivanja dosadašnjih “velferističkih” diskursa i važnosti priznavanja životinja kao osoba. 

Nakon odgovora na pitanje koliko je značajna filozofija danas u kontekstu prava životinja, konstatovano je da sve više ovdašnjih teoretičara prepoznaje važnost bavljenja pitanjem prava životinja i bioetikom, uprkos nedostatku literature tog tipa. Među njima je Milan Paunović s knjigom "Prava životinja: savremeni međunarodni standardi" (2004), zatim Damir Marić sa svojim delom "Moralni status životinja u antičkoj filozofiji" (2014) i drugi.

– Nažalost, mnogi ostaju u pukoj teoriji, nisu od onih koji te svoje ideje žive i sprovode u praksi, što je ujedno manjkavost teorije kao takve bilo oduvek, kako kod nas ko u svetu. Ali, s druge strane, sada imamo dosta aktivista i vegana koji s te, praktiče strane ulaze u teoriju, što je posebno zanimljivo, a što je ranije bilo retkost. Kada su u pitanju oni koji svoje ideje sprovode u praksi i srčano ih brane, najčešće navodim Stivena Besta i Gerija Francionea. Njihovih radova kod nas nema prevedenih, ali ih ima na engleskom. Obojica vode blogove i redovno objavljuju svoja zapažanja na internetu pa je lako doći do njihovih uvida i tekstova na taj način – kazala sam tokom promocije.

Upravo zaokretom ethosa ka bioethosu, od antropocentrizma ka ekocentrizmu i biocentrizmu, nastupa ne samo izmena u načinu razmišljanja, već i delovanja, što ima direktni uticaj u na životnu sredinu, kako neposrednu tako i širu, odnosno na sve bivstvujuće. Od onog "trebalo bi" dolazimo do "trebam", do odgovornog pojedinca. Ako on napravi promene u svom razmišljaju i delovanju, to će imati implikacije na sve oko njega. Principom "od unutra ka spolja". To je na neki način, smatram, nužni istorijski put, nešto do čega smo došli svojim prethodnim aktima. Ali na teži način. Od utopističih ideja i ideja o najboljem mogućem svetu, koje su vladale u teoriji ranijih vekova, svojim aktima (uništavanjem prirode i svega što je deo nje) došli smo do svojevrsne distopije koja je ugrozila i nas same i život generalno, a kada je dogorelo do nogu uvideli smo da moramo napraviti potpuni zaokret kako bismo održali sebe kao vrstu i ono od čega zavisimo. Isto kako je, u krajnjem slučaju, sa ugroženim vrstama, koje počinejmo da ih štitimo tek kada se njihov broj drastično smanji i kada to može imati posledice na ceo ekosistem. 

Veći deo razgovora o knjizi ticao se ideje nenasilja  i traženju odgovora na pitanje zašto je budućnost planete u vezi sa ovim pojmom. Kako se moglo čuti, ahimsa kao etička norama može se pronaći još u upanišadama. To nije samo princip nenasilja među ljudima, već i univerzalni princip nepovredivosti života, kao etička praksa koja je sprovođena u đainizmu i budizmu. Ahimsa je prvi korak i temelj joge, deo takozvanih jama (yama), univerzalnih moralnih principa, nakon kojih sledi vežbanje tela putem asana.

Nenasilje ne znači isključivo nenanošenje fizičke boli, niti se odnosi samo na ljude, već na sva osećajna živa bića i na sve aktivnosti. Ono se očituje na ravni osećanja, misli i reči, pa tek onda dela. To znači nepovređivanje nikoga ni putem emocija, ni mislima ni rečima ni delima. Kada je usvojeno kao moralni zahtev, ospoljava se u celokupnom sistemu vrednosti jedne osobe ili socijalne skupine. Zato je neodvojivo od etike i nedeljivo na posebne oblasti delanja. Iz istog razloga, tek oni koji su prihvatili etiku nenasilja i razvili je u svim oblastima mišljenja i prakse, dostupne su krajnje istine i jedinstveni  uvidi.

Zahvaljujući delovanju Mahatme Gandija, načelo ahimse je postalo poznato širom sveta. Njegovo značenje ahimse je dopunjeno i prošireno i ne odnosi se samo na akciju već i na reakciju.  Satjagraha je pojam koji se nalazi u središtu Gandijeve filozofije nenasilja. Suština satjagrahe jeste eliminisanje antagonizma, ali bez ugrožavanja onog od koga antagonizam potiče, dakle bez upotrebe sile, i svodi se na nenasilni otpor.

Govoreći o vrstama aktivizma i efikasnom aktivizmu, ustanovljeno je da je pre svega vidljivost, odnosno kontinuitet delovanja ispred konkretnih tehnika, kako bi se postigli izvesni ciljevi aktivističkih zajednica. "Kako u ovom kontekstu vidiš rad sa decom? U tvojoj knjizi se nalaze divni i simpatični zaključci tvojih učenika", pitala je Marina.

– Deca su iskrena, a pritom imaju urođenu ljubav prema životinjama i prirodi. Čak i prema neživoj. Oni su animisti, i nežive predmete obožavaju i poštuju, s njima razgovaraju, od njih se teško rastaju. Za razliku od dece, odrasli su, upravo suprotno, mahom odvojeni od prirode, previše racionalni i skloni konzumerizmu. Njima je taj odnos poštovanja prema neživim stvarima besmislen i smešan, pa čak i prema živim bićima jer sebe smatraju vrhuncem lanca ishrane i dominantnima nad prirodom. Svet bi bio daleko leše mesto kada bi i odrasli imali takav odnos prema okolini, kao deca. Trebalo bi da učimo od njih. – zaključila sam tom prilikom.

Mnoštvo pitanja posetilaca koja su usledila nakon formalnog dela promocije, kao i diskusija koja je potrajala još dugo posle toga, ukazali su na potrebu ne samo za literaturom tog tipa već i za javnim promišljanjem problematike koja je izneta, kao i za promocijom štiva u vidu tribine koja uključuju filozofska teoretisanja, slobodna zapažanja i reviziju uvreženih paradigmi.

Više o knjizi možete saznati OVDE. 

1. Tekst: Maja Vučković
2. Foto: VeZa i Miloš Andrejević
3.  

Prethodni članak

Prvi veganski festival u BiH

Sledeći članak

Promocija knjige "Dar ethosa" u Crnoj kući