JezikPretragaContactFacebookYouTubeLinked In
English Serbian Latin

ESEJ: OM - Muzika sfera

ESEJ: OM - Muzika sfera

Vibracija koja povezuje sa Univerzumom

OM ili AUM je drevna sanskritska reč koju su prvi put spoznali (čuli i osetili) vedski mudraci rišiji[1] dok su meditirali. Smatra se da ova mantra, najkraća i najpoznatija, ima visoku duhovnu i kreativnu snagu. Drevni spisi tvrde da je OM primordijalna vibracija iz koje je nastao čitav svemir, odnosno da je to zvuk koji stvara kosmos svojim neprekidnim vibriranjem. Zvuk Om se u Tantri[2] obično shvata kao kosmička zvučna vibracija koja stvara, održava i apsorbuje sve u Univerzumu. Iako se smatra svetim zvukom i prvim zvukom stvaranja svemira, takođe je i zvuk tišine. On predstavlja istovremeno i najviši nivo božanstva i put ka prosvetljenju. Stoga, navode jogički spisi, oponašanjem zvuka OM, usklađujemo vlastitu prirodu i kretanje sa prirodom i kretanjem Svemira te se na taj način poistovećujemo sa njim.

Dakle, to je zvuk koji se koristi kao sredstvo da se pojedinac uzemlji i poveže njegov energetski centar sa Univerzumom. Pevanje (mantranje) OM-a nam može pomoći da dođemo do uvida u to da je sve energija te da je svaka osoba pojedinačni odraz te energije. To je zapravo vrsta meditacije koja nam pomaže da se povežemo sa našim unutrašnjim bićem.

Fiziološki posmatrano, manta OM svojim vibracijama masira unutrašnje organe, utiče na rad endokrinih žlezda, a na suptilnijem nivou i na čakre (energetske centre), stimulišući i jačajući organizam i podstičući dubinsko čišćenje od nagomilanih otrova i štetnih naslaga. Ova mantra veoma brzo otklanja stres, opušta telo, smiruje i uvodi um u alfa stanje svesti. Mantra OM pomaže da dišemo usporeno, duboko i ravnomerno, na način potpunog jogičkog disanja. Stoga ne čudi što se u većini joga škola ova mantra izgovara na početku i na kraju časa.

PRIMORDIJALNI ZVUK

Analiza sanskrtskog sloga OM pokazuje da se on sastoji iz tri zvuka, A – U – M, koji se pojanjem stapaju u jedan, OM. Ta tri osnovna zvuka su osnova iz kojeg su se razvili svi ostali zvuci i oni predstavljaju “trojstvo”, osnovu i sintezu zvuka. OM sadrži sve ostale zvukove, a veruje se i da je “majka” svih jezika.

Ovaj zvuk se smatra iskonskim (primordijalnim) zvukom. I pre nego što je materija nastala, postojala je prirodna zujeća energija koja liči na zvuk OM. Danas znamo da se jedan oblik energije može pretvoriti u drugu formu – elektricitet u zvuk, elektricitet u toplotu, toplota u elektricitet itd. Prema čuvenoj Ajštajnovoj jednačini E=mc2, sva materija ne predstavlja ništa drugo do talase energije.

Po toj ideji, kada su sile nastanka stvarale ovaj materijalni Svemir, bile su u stanju da koriste sveprisutni zujeći zvuk vibracije OM kako bi manifestovale postojeću kreaciju. Ista vibracija nastavlja da postoji svuda oko nas, pa čak i u nama. Unutrašnjem zvuku je dato ime antar-naada (unutrašnji zvuk) koji se čuje kada utonemo u melodiju našeg čistog unutrašnjeg bića.

Interesantno je da i zapadna filozofska misao ima slično poimanje “zvuka prirode”. Još su stari Grci mislili da planete emituju muziku. Gledano sa Zemlje, planete prolaze lučnim putanjama kroz zodijak. Grci su to smatrali nekom vrstom božanskog plesa. I kao što svaki pokret stvara vibracije, zvukove i note, smatrali su da planete takođe proizvde zvukove – muziku, zato što igraju. Erik Fosnes Hansen u delu “Psalam na kraju puta” navodi da je u pitanju muziku koje nijedno ljudsko biće nije moglo da čuje, zato što je ceo Univerzum ispunjen tim divnim notama, a ljudi su se na njih navikli, jer su ih mogli čuti već u majčinoj utobi. “Kao što se navikneš na otkucaje sopstvenog srca”, kaže on u Aristotelovo ime, objašnjavajući muziku sfera.[3] Za grčkog filozofa Pitagoru se kaže da je bio poslednji koji je tu muziku mogao da oseti.

Harmonija sfera” ukazuje na pitagorejsko poimanje i objašnjenje kosmosa i poretka koji u njemu vlada. Pošto sva tela koja se kreću po prostoru proizvode zvuk čija visina zavisi od veličine i brzine tela, znači da svaka planeta u svojoj orbiti, kako je tvrdio Pitagora, proizvodi zvuk u srazmeri sa svojom brzinom kretanja koji se sa svoje strane povećava sa njenom razdaljinom od Zemlje. Po učenju o harmoniji i ove različite note čine harmoniju ili ”muziku sfera” koju nikada nećemo čuti upravo zato što je čujemo sve vreme.[4]

Harmonija sfera se naziva još i musica universalis. To je drevni filozofski koncept koji se tiče proporcija u kretanju vasionskih tela – Sunca, Meseca i planeta. Ova se muzika ne može čuti, ne samo zato što smo se na nju navikli, već i zato što je ona matematički koncept. Pitagora se često smatra začetnikom ove ideje koja se izrodila iz njegove polumističke, polumatematičke filozofije, a koja je u vezi je sa sistemom numerologije Pitagorejske škole. Ta ideja uključuje metafizički princip da matematičke veze izražavaju kvalitete ili “tonove” energije koji se manifestuju u brojevima, vizuelnim uglovima, oblicima i zvukovima – svi oni su povezani obrascima proporcije. U njegovo vreme se verovalo da se Sunce, Mesec i planete okreću oko Zemlje svaka u svojoj sferi, da su sfere u međusobnom odnosu pravih muzičkih intervala stvarajući tako muzičku harmoniju. Postoji legenda koja kaže da je Pitagora, slično rišijima, čak čuo “muziku sfera” što mu je omogućilo da otkrije da skladni muzički intervali mogu biti izraženi u razmeri celih brojeva. Da li je to bio zvuk OM?

Pitagorine ideje su bile prenesene na Platona i druge filozofe u vidu modela strukture univezuma. Kao i pitagorejci, i Platon je verovao da se nebo okreće oko Zemlje. Nebo je pričvršćeno za staklaste sfere koje klize jedna preko druge dok kruže preko pet čvrstih tela koja odgovaraju ontološkim elementima. Njihovo kretanje na savršeno uređen i predvidiv način stvara tzv. muziku sfera, kosmički zvuk koji čuju samo izabrani.

Nemački matematičar, astronom i astrolog Johan Kepler (Johannes Kepler) koji je ustanovio kretanje planeta po elipsama i time srušio prethodna vetovanja i teorije da se planete kreću oko Sunca po kružnicama, je iskoristio koncept muzike sfera i 1619. ga preneo ga u svoje delo Harmonice Mundi (Harmonija sveta). Kepler je otkriuo da postoji neka vrsta veze između nota i novog solarnog sistema, mada je Sunce u centru i planetarne orbite nisu više savršene kružnice, već elipse. Kepler je mislio da orbite planeta, kao i note, izražavaju harmoniju Svemira. Muziku sfera.

VIBRACIJA SVEJEDINSTVA

Frekvencije tj. tonovi koji sačinjavaju muziku predstavljaju važan aspekt njenog uticaja na unutrašnji hram ljudskog bića. Tesla je rekao: “Ako želite da razumete Univerzum, razmišljajte o energiji, frekvenciji i vibraciji”. A 25 vekova pre njega gorepomenuti mislilac koji je voleo da svira liru – Pitagora, smatrao je da određeni ritmovi i melodije kada se pravilno koriste značajno doprinose dobrom zdravlju, pročišćavajući telo i um. Muzika je bila od izuzetne važnosti u pitagorejskom poimanju sveta. Aristoksen tvrdi da du pitagorejci koristili muziku da bi očistili dušu, a medicinu da bi očistili telo.[5]

Kroz istoriju, osnovica za podešavanje muzičkih instrumenata (kamerton) stalno se menjala. Po međunarodnom ISO standardu od 1953. godine odlučeno je da se ton A štimuje na 440 oscilacija (Hz) u sekundi. Ovakav štim je, smatra se, „raštimovao“ ljudski um i telo i presekao veze sa kosmosom i prirodom.

Još od vremena Pitagore, poštovale su se simetrije svetih vibracija i zvučnih odnosa koje su u harmoniji sa prirodnim proporcijama. Poznavajući prirodne zakone i činjenicu da su ceo Svemir, priroda i ljudsko biće bazirani na proporcijama zlatnog preseka (Phi), koristila se lestivica sa štimom na 432 Hz. Smatra se da u ovoj tzv. Pitagorejskoj lestvici odnosi između svih tonova su u potpunom skladu sa proporcijama prirode, što nije slučaj kod današnjeg načina štimovanja. Štim zove pitagorejski zbog specifičnosti frekvencija u datoj oktavi koje u svom odnosu daju proporciju zlatnog preseka, po kome i tibetanski monasi vekovima prave svoje zvučne činije, a ugrađen je i u molitve brojnih kultura sveta.[6]

Drevni jogiji su znali ono što nam kvantna fizika sada potvrđuje, da sve u Univerzumu vibrira i da je živo kao i da se ceo Univerzum kreće. Sve što postoji pulsira, stvarajući ritmičku vibraciju koju su drevni jogiji prepoznali kao zvuk OM. Zvuk OM, kada se peva, vibrira na frekvenciji  od 432 Hz, što je ista frekvencija vibracije nađena širom svega u prirodi. Mi ne moramo uvek biti svesni ovog zvuka u našim svakodnevnim životima, ali možemo da ga čujemo u šuštanju jesenjeg lišća, talasa na obali i zvuku iz školjke.

Kao takav OM je osnovni zvuk Kosmosa, pa dok ga pevamo mi se simbolično i fizički podešavamo kao taj zvuk i spoznajemo našu vezu sa svim drugim živim bićima, prirodom i Vasionom. Pevanje mantre OM omogućava nam da naše iskustvo prepoznamo kao odraz toga kako se ceo Univerzum pomera – zalazeće Sunce, izlazeći Mesec, plima i oseka, otkucaji naših srca. Dok pevamo OM, postajemo deo tog univerzalnog kretanja, preko našeg daha, naše svesti i naše fizičke energije i počinjemo da osećamo veću povezanost koja nas u isto vreme uzdiže/inspiriše i umiruje.[7]

Način na koji frekfencije utiču na fizički svet potvrđen je raznim eksperimentima. Jedan od najpoznatijih je eksperiment japanskog naučnika Masaru Emota, koji je pokazao kako jednostavne namere, aktikulisane preko zvuka, mogu promeniti oblik kristalnih čestica vode. Ovde bi trebalo imati na umu da se ljudski organizam sastoji se od 70 odsto vode.

“Dopustite mi da od vas zatražim da razmislite zašto glazba utječe na kristale i zašto se mogu postići posve jedinstveni rezultati, ovisno o izgovorenoj i napisanoj riječi koje smo rekli ili ‘pokazali’ vodi. Odgovor pronalazimo u činjenici da je sve vibracija. Voda je iznimno osjetljiva na jedinstvene frekvencije koje odašilje vanjski svijet pa ga djelotvorno odražava.” [8] navodi Emoto u svojoj knjizi “Poruke skrivene u vodi”, napominjući da su muzika i izgovorena reč vibracije pa ih svako lako razume i tumači. “Reči posjeduju individualnu i jedinstvenu vibracijsku frekvenciju. Već smo vidjeli da imaju energiju koja utječe na svemir. Riječ koju izgovorite posjeduje vlastitu moć kojom djeluje na čitav svijet. Mogli bismo čak reći da su riječi koje nam prenose informacije o prirodi riječi Stvoritelja.”[9]

Emoto je svestan činjenice da se svako ko tvrdi da svest ima uticaj na fizički svet izlaže riziku da njegovo mišljenje proglase nenaučnim. Međutim, on uporno nastavlja u stojim nastojanjima smatrajući da je nauka napredovala do tačke na kojoj neuspeh u razumevanju svesti i uma ograničava spoznavanje velikoga dela sveta oko nas.[10]

Sada postaje jasnije zašto je kosmička vibracija AUM iz Vedskih spisa postala “sveta reč” HUM Tibetanaca, AMIN kod Muslimana, AMON kod Egipćana i AMEN kod Hrišćana, Jevreja, Grka, Rimljana. Velike svetske religije navode da sve stvorene stvari potiču iz kosmičke vibracije energije AUM ili AMEN tj. “reči” Duha Svetoga[11]. OM je prvi put pomenut, mada indirektno, u Jađur Vedi u stihu 1:1 kao pranava – pevljivi zvuk ili udgita – uzvišena pesma. ”Ova mantra Om zaista predstavlja Brahmana (Apsolut). On je najviši. Onaj koji zna njegovo značenje i obožava ga, postiže uzvišeni cilj i zna sve”, navodi Katha Upanišada. Vede nam kažu: “U početku beše Gospod stvorenja i omah za njim beše Reč... Reč je zaista bila vrhovni Braman.“ I u Bibliji, koja koristi reč Om u obliku Amen, navodi se slično: ”U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč...  Sve je kroz Nju (prim. REČ tj. AUM) postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo.”[12] Drugim rečima, uobičajeno shvatanje kroz istoriju religije je da su ideja boga i reč (odnosno vibracija) koja simboliše boga nerazdvojni, da su reči upravo ono što izražavaju.

Nastavak teksta možete pročitati OVDE.

Autor: Maja Vučković

Ukoliko su vašem časopisu ili veb-sajtu potrebni novinarski ili stručni tekstovi iz oblasti kojima se bavim, slobodno mi se javite putem formulara moji se nalazi OVDE.

Sa kojim sam sve medijima sarađivala i na kojim skupovima govorila možete pogledati OVDE.

LITERATURA:

  1. 1. Bharati, Swami Jnaneshvara: OM Mantra and 7 Levels of Consciousness. Author's Edition, 2011.
  2. 2. Hansen, Erik Fosnes: Psalam na kraju puta. Beograd: Agencija THEA BOOKS, 2015.
  3. 3. Masaru, Emoto: Poruke skrivene u vodi. Zagreb: V.B.Z. studio, 2005.
  4. 4. Ozimić, Nebojša. Pitagora i njegovo bratstvo. Niš: Autorsko izdanje, 2006.
  5. 5. Yogananda, Paramhansa: Autobiography of a Yogi. Author's Edition, 1946.
  6.  
 

[1] U Vedama, termin riši (sanskr. ऋषि ṛṣi) označava iznspirisanog poetu vedskih himni. Post-vedska tradicija hinduizma rišijima smatra “mudrace”,  “proroke”,  “vidovljake”, odnosno produhovljena ljudska bića koja  nakon intenzivne meditacije i samodiscipline (tapas) dolaze do  istine i večnog znanja.

[2] Tantra je ezoterna tradicija Hinduizma i Budizma. Ovim izrazom učenjaci opisuju stil religijskih rituala i meditacije koji je nastao u srednjovjekovnoj južnoj Aziji pri 5. veka, i koji je, u većoj ili manjoj mjeri, uticao na sve kasnije oblike azijskih religija. Istorijski značaj tantričke metode je taj što je ona uticala na sve veće azijske religije koje su postojale u ranom srednjem veku: šaivizam, budizam, vaišnavizam i đainizam; sve one su razvile bogati korpus tantričkih praksi i uz njih vezanih doktrina. Prema nekim navodima čak je i islam u Indiji bio pod uticajem tantre. Tantričke ideje i običaji su se proširili daleko izvan Indije, u područja kao što su Tibet, Nepal, Kina, Japan, Kambodža, Vijetnam i Indonezija. Danas najsnažniji tantrički uticaj pokazuju tibetanski budizam i razni oblici hinduizma, kao i oblici alternativne duhovnosti u savremenom zapadnom svetu vezani uz “Nju ejdž” (engl. New Age – novo doba) pokrete, različite društvene pokrete na Zapadu koji su se pojavili u poslednje tri decenije 20. veka, a koje karakteriše eklektični pristup duhovnosti.

[3] Erik Fosnes Hansen, Psalam na kraju puta, Agencija THEA BOOKS, Beograd, 2015. str. 29.

[4] Nebojša Ozimić, Pitagora i njegovo bratstvo, Niš, 2006., str. 37

[5] Intzeresantno je da je u Zapadnu Evropu Pitagorino učenje ušlo  posredstvom Boetijeovog eseja ”O muzici” (De musica) u kome je autor izložio pregled teorija Pitagore, Aristoksena i Ptolomeja. Tako je Pitagora u ovom delu Evrope ostao upamćen najpre po svojim teorijama iz oblasti muzike i matematike.

[6] Na internetu postoji snimak isceljujućeg rituala jedne šamanke koja nikad nije imala dodir sa civilizacijom, njena lekovita pesma je bila u tonalitetu A=432 Hz.

[7] http://www.yoga-beograd.com/Yoga35.html

[8] Masaru Emoto, Poruke skrivene u vodi, V.B.Z. studio, Zagreb, 2005, str. 8.

[9] Isto, str. 190.

[10] Isto, str. 122.

[11] Paramhansa Yogananda, Autobiography of a Yogi, Author's Edition, 1946, Chapter 26, Footnote 26-8.

[12] Biblija, Jevanđelje po Jovanu, 1. glava

[13] Swami Jnaneshvara Bharati, OM Mantra and 7 Levels of Consciousness, Author's Edition, 2011.

[14] Isto.

[15] Isto.

[16] http://www.yoga-beograd.com/Yoga35.html

[17] Isto.

[18] Isto.

Dobrodošli na moj sajt!

Ovde ćete naći tekstove o bioetici, estetici, ekofilozofiji, aktivizmu za prava i zaštitu životinja, zatim alatke za zdraviji i spokojniji stil života, kao što su joga i veganstvo, ali i upotrebne i ukrasne predmete koje izrađujem, a koji su deo radionice AHIMSA YOGA & ART.
Nadam se da ćete ovde pronaći mnogo više od toga, pre svega motivaciju za svoje aktivnosti i lični razvoj. 
  1. Namaste, Maja

Korpa

Korpa je prazna
Korpa je prazna
http://maja-vuckovic.com/inner.php/shop/

e-Obaveštenja

Registruj se sad!
Odjava

Ako želite da se odjavite sa liste, upišite kod za odjavu koji ste dobili kad ste kliknili na odjavu.

http://maja-vuckovic.com/inner.php/ajax
Molimo sačekajte ...
Nevažeća e-mail adresa

Galerija

Citati

Jasno izražavanje prvi je i osnovni korak ka valjanoj komunikaciji i poželjnom delovanju koje odatle proističe. Ukoliko je jezik zamagljen i nepodoban, i akcije će biti takve.

Dalje
http://maja-vuckovic.com/inner.php/ajax
Molimo sačekajte ...

Anketa

Koji način ishrane primenjujete?
Click on an option to vote.