Lecture on status of animals in Hellenic philosophy

30th January, Faculty of Philosophy in Belgrade

Centar za bioetičke studije u saradnji sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu organizuje ciklus predavanja pod nazivom Moralna i zakonska prava životinja u okviru kojeg ću u utorak, 30. januara 2018. godine u 17 sati u prostorijama Srpskog filozofskog društva (FDS) na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Čika Ljubina 18-20, održati predavanje pod nazivom Moralni status ne-ljudskih životinja u helenskoj filozofiji.

Dođite da zajedno diskutujemo o animalizmu i bioetici

U planu je održavanje niza izlaganja na značajne i raznovrsne bietičke teme: položaj životinja od najranijih civilizacija do savremenog doba, zatim njihov status u vodećim filozofskim teorijama te odnos prema ne-ljudima u različitim kulturnim kontekstima, ali i okrugli sto na kojem će se raspravljati o veganskom roditeljstvu. Svaki od ovih događaja održaće se poslednjeg utorka u mesecu u prostorijama FDS-a.

Do sada je održano predavanje pod nazivom "Gradivni blokovi morala: altruizam, empatija i saradnja" koje je upriličio naučni saradnik ovog fakulteta dr Igor Živanović, potom predavanje ''Moralna relevantnost ne-ljudskih životinja i dužnosti koje iz nje slede'' koje je izložila Vlasta Sikimić, studentkinja doktorskih studije filozofije, kao i tribina na temu "(Zlo)upotreba životinja u industriji zabave" na kojoj su govorile Milja Krivokuća iz udruženja Nada za životinje – Riska, Nataša Vukmirović iz organizacije Link plus i Milica Ranković iz Udruženja za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti "Feniks", dok je moderatorka ove diskusije bila Milica Milašinović, saradnica Centra za bioetičke studije.

Centar za bioetičke studije je globalna naučna institucija koja ima sedište u Beogradu i koja okuplja najpoznatije bioetičare sveta. Cilj Centra je podsticanje debate o pitanjima kojima se bavi bioetika. CBS ne promoviše specifičnu filozofiju ili pristup, mada se od članova Centra očekuje da u skladu sa svojim potrebama slobodno iznose svoje individualne stavove. Centar je idejno inkluzivan, a kao takav podsticaće debate o različitim pristupima bioetici, težeći da nalazi rešenja za neslaganja, ali i identifikujući ključne sfere konsenzusa.

Više o Centru za bioetičke studije možete saznati OVDE.

Sledi najava ciklusa emisije "Novi dan" televizije N1. Najave pojedinačnih predavanja možete pratiti na internet stranici Filozofskog fakulteta u Beogradu, OVDE.

U nastavku možete pročitati deo rada koji nameravam tom prilikom da izložim, o Diogenu iz Sinope, zvanom Pas, po kojem je kinička škola dobila ime.

"Diogen iz Sinope (5–4. vek p.n.e.) je veći deo života proveo u Atini, gde je živeo na ulici, i to u jednom buretu, a svoje siromaštvo načinio je najvećom vrlinom kojoj čovek treba da teži. Prezirao je civilizacijski napredak i zagovarao neku vrstu povratka na animalizam, odnosno život u skladu sa životom koji vode životinje. Smatrao je da treba živeti što je moguće skromnije, ne žudeti za zadovoljstvima, bogatstvom, slavom i moći, nego se zadovoljiti onim do čega se lako dolazi, bez mnogo napora, a svoje napore usmeriti na vežbanje duha.

On je verovao da nema ništa loše u jedenju mesa različitih vrsta životinja. Međutim, meso je skupo i zahteva mnogo napora da se pripremi, pa je Diogen, u želji da živi što prirodniji život, pokušao da jede sirovo meso, ali ga nije mogao svariti. Čak se za uzrok njegove smrti navodi pokušaj konzumiranja sirovog mesa hobotnice ili vola. Kako su Diogen i kinici smatrali kako je meso luksuz, koji treba izbegavati, s obzirom da je mnogo skuplje od biljne hrane i da zahteva termičku obradu, a da su sa druge strane težili jednostavnom životu u skladu s prirodom, takva upotreba, uz pomoć vatre, koja je ljudski izum, za njih je neprirodna praksa. Kinici su stoga jeli jednostavnu hranu, najčešće ono što bi dobili prosjačenjem, a svedočanstva često spominju da su konzumirali hleb, luk, bob, masline, smokve i kupus. Pili su vino, kad bi ga dobili besplatno, ali najčešće vodu jer najlakše zadovoljava našu elementarnu biološku potrebu.

U Diogenovoj filozofiji životinje igraju relativno važnu ulogu, samo utoliko što nam, pored dece, one mogu pokazati kako se živi u skladu s prirodom. S obzirom da kinička filozofija kao bitnu odredbu u sebi ima pokušaj da se tradicionalne, opšteprihvaćene vrednosti ispitaju, a da se one koje nisu u skladu s prirodom odbace ili izmene, životinje nam mogu poslužiti kao model za ovakvo, Ničeovom terminologijom rečeno, "prevrednovanje vrednosti". Prema navodima Teofrasta, Diogen je do svog učenja došao posmatrajući miša kom je savim svejedno gde će se odmoriti, koji se ne boji mraka i ne pokazuje želju za slatkišima i koji je potpuno prilagođen okolnostima u kojima se nalazi. Diogena su zbog besramnog načina života prozvali "Pas", kako je kinički pokret i dobio ime (gr. κύων - pas), što je on rado prihvatio, smatrajući da psi mogu da posluže kao primer srećnog života u skladu s prirodom."

Maja Vučković

Previous article

ANNOUNCEMENT: Next Yoga Class

Next article

NEW OFFER: Sun Yantra with Patchouli Oil