Meditation and Personal Growth

All we seek is within us

Pretpostavimo da ste čitali o piluli koju možete uzeti kako biste ublažili strahove i povećali zadovoljstvo. Da li biste je uzeli? Zamislite da ta pilula, osim toga, ima mnoštvo dodatnih dejstava – porast samopouzdanja, empatije i poverenja. Uz sve to, ona poboljšava i memoriju. Pretpostavimo da je u pitanju pilula od potpuno prirodnih materijala i da ne košta ništa. Da li biste je uzeli sada? Ta pilula postoji. Zove se meditacija. - Džonatan Hajt, socijalni psiholog

Sažetak: Meditacija je tehnika usmerena ka treningu uma. Osoba putem meditacije uči kako da posmatra sadržaje svesti sa stavom otvrenog pihvatanja, što dovodi do spoznaje da misli i emocije nisu nemonovno takve kakvim ih vidimo i da one imaju moć nad nama samo ukoliko im to dopustimo. U skladu sa tim i teorijama prezentovanim u ovom radu, autor očekuje da će naći dovoljan broj informacija koje idu u prilog teoriji da je meditacija jedno od najmoćnojih alatki korišćenih za lični razvoj i napredak. Cilj ovog rada je otvaranje diskusije o mogućnostima korišćenja meditacije za ličnu dobrobit i njeno integrisanje u postojeće socijalne programe. Sadržaj rada je podeljen na dva dela: prvi deo je usmeren ka razumevanju principa meditativne prakse, a drugi  na različite mogućnosti samorazvoja: fizičkog, mentalnog, emocionalnog i duhovnog.

PRIKAZ LITERATURE (izbor)

Swami Tadatmananda: Meditation a Practical Guidebook: Based on the Teachings of Vedanta Bhagavad Gita and Yoga Sutras

1. Izdavač: New Age Books
2. Godina: 2014.
3. Jezik: Engleski
4.  

Knjiga pruža praktične i metodološke smernice onima koji žele da razviju moćnu i korisnu praksu meditacije. Počinje osnovnim principima meditacije i njenim procesom, objašnjavajući je korak po korak te postepeno dolazi do naprednih problematika, ujedno istražujući širok spektar meditativnih tehnika.

Bazirana na ličnom iskustvu autora, koji je ustanovio mnoštvo promena u svojoj ličnosti nakon što je počeo da praktikuje meditaciju redovno, ova knjiga pruža raznovrsne i autentične informacije u vezi sa temom ovog rada, zajedno sa postojećim izvorima iz tradicije, onim koji na komplementaran način propituju ove teme. Među njima su Vedanta, Bhagavad Gita i Joga sutre.

Za ovog autora, meditacija je  polazna tačka na njegovom putovanju rasta i uzrastanja, putovanje koje je slično svima koji počinju da meditiraju, kako ćemo videti u prikazu ovog rada.

UVOD

Šta je meditacija?

Meditacija (sanskrit: ध्यान dhyāna, pali: झान jhāna) je prirodan  proces posmatranja sopstvenog uma i upoznavanja sa njim. Ona nije kontrola uma niti borba sa njim, kao što se često misli, kao što nije nekakva tajanstvena, aksetska praksa.

Kada želimo da rukujemo nekom alatkom, mi je najpre upoznajemo da bismo što bolje mogli da je iskoristimo. Na isti način bismo trebali da pristupamo i umu. Vežbajući meditaciju, dolazimo do uvida šta je ono u našim navikama čega se treba osloboditi, a čemu često pridajemo preveliki značaj. Na taj način razlučujemo bitno od nebitnog, večno od prolaznog, istinu od neistine, te postižemo unutrašnju slobodu, što u nama rađa sve dublji mir.

Um je vodič, on usmerava naše odnose sa spoljašnjim svetom, a meditacija je način da se osveste “vodičeve” slabosti i poveća njegova snaga. Baš kao što bavljenje sportom čini telo snažnim i izdržljivim, isto to čini meditacija nešem umu.

Zašto meditiramo? 

Sve što doživljavamo u životu, doživljavamo kroz svoj um. Kada ne razumemo kako um funkcioniše, lako postajemo zbunjeni i suviše emotivni.  Kada smo emotivni, koristimo manji deo svog mentalnog potencijala jer nas svaka emocija vas ograničava da mislimo u skladu sa njom i na taj način umanjuje sposobnost rasuđivanja. Ukoliko su emocije veoma intenzivne (npr. bes i panika), može doći do potpunog gubljenja kontrole nad svojim ponašanjem. Naučna tvrdnja da ljudi koriste samo 10 posto svojih mentalnih sposobnosti nije takva zbog toga što nismo dovoljno inteligentni da uradimo bolje, nego zato što smo previše vezani za svoje emocije. Stoga, ako želite da naučite svoj um da u svakoj situaciji koristi u potpunosti svoj potencijal, onda počnite da meditirate.

Meditacija je takođe i zdrava. Naučno je dokazano da ona poboljšava rad srca, snižava povišen krvni pritisak, pojačava imunitet, ali i lučenje serotonina (hormona sreće), koji utiče da se osećamo zadovoljno i pozitivno. Pomaže da iz sebe izbacimo nagomilane mentalne toksine. To nije ništa drugo do način oslobađanja od generisanih tenzija koje bi nas jednog dana sačekale u drugom vidu, kao bolest ili nesreća, da nisu napustile područja podsvesnog uma pomoću meditacije. Najpre se oslobađamo akutnih, površinskih tenzija, ili kleša, kako ih u jogi nazivamo, a zatim na red dolaze dublje ukorenjene kleše. To su naši unutrašnji programi (samskare) koji predstavljaju naš karakter i određuju našu sudbinu. Zato se meditacija danas važi za odličan preventivni i terapeutski metod, kada je stres u pitanju. Sve više se primenjuje u klinikama i njena delotvornost je potvrđena brojnim kliničkim istraživanjima.

1. VRSTE MEDITACIJE

Svi oblici meditacije imaju za cilj razvijanje svesnosti, koristeći koncentraciju kao alatku. Unutar judeo-hrišćanske tradicije nalazimo dve prakse koje se međusobno preklapaju, a nazivaju se molitva i kontemplacija. Molitva je direktno obraćanje nekom duhovnom entitetu, dok je kontemplacija duži period usmerenog razmišljanja o nekoj posebnoj temi, obično religijskom idealu ili odlomku iz tekstova. Sa stanovišta mentalnog razvoja, obe te prakse su vežbe koncentracije.

Unutar budističke tradicije koncentracija se takođe veoma ceni. Svi oblici budističke meditacije imaju za cilj razvijanje svesnosti, koristeći koncentraciju kao alatku i sa te strane je budistička meditacija bliska jogičkoj.

Zen meditacija koristi dva odvojena puta. Prvi je direktno uranjanje u svesnost čistom snagom volje, dok je drugi zen pristup izbacivanje uma iz ravnoteže uobičajenog toka misli u čistu svesnost.

Još jedna strategija, tantrički budizam, ide skoro sasvim suprotnim putem. Svesna misao, barem ona koju obično imamo, jeste manifestacija ega, onog „ja“ za koje obično mislimo da predstavlja nas same. Svesna misao je usko povezana sa pojmom sopstva, a taj pojam sopstva ili ego nije ništa drugo do skup reakcija i mentalnih slika koje su na veštački način ubačene u tok čiste svesnosti. Tantra nastoji da postigne čistu svesnost razarajući tu sliku ega, što se postiže procesom vizualizacije.

Iz hinduističke tradicije dolazi nam jogička meditacija, koja je takođe čisto koncentrativna. Standardne osnovne vežbe su fokusiranje uma na jedan jedini objekat – tačku na zidu, predmet, plamen sveće, slog ili nešto drugo, ne dozvoljavajući mu da bilo gde odluta. Pošto je stekao osnovnu veštinu, jogi proširuje ovu praksu tako što se okreće kompleksnijim objektima kao što su funkcije tela, energetski kanali u njemu i sično. Ipak, bez obzira koliko je kompleksan objekat meditacije, sama meditacija ostaje i dalje čista vežba koncentracije.

Praksa (abhyasa) i nevezivanje (vairagya), su primarni ciljevi za obuku uma. Prvi pojam obuhvata distanciranje od emocionalnih reakcija tokom meditacije (ko što su razočarenje, frustracije, samokritika itd.) dok drugi pojam predstavlja odvajanje od rezultata meditacije, odnosno prevazilaženje napora koji se tom prilikom ulaže. Patanđali koristi ta dva termina da objasni kako naš um može biti uzdržan od lutanja: 

अभ्यासवैराग्याभ्यां तन्निरोधः॥१२॥

abhyasa-vairagyabhyam-tat-nirodhah

U prevodu: “Praksa i indiferentnost su sredstva za umirivanje kretanja svesti.” YS I.12

Svami Tadatmananda objašnjava ovaj proces na sledeći način: „Svaki put kada tvoj um luta, vrati ga odmah, bez zadržavanja bilo kakve samokritike, razočarenja ili frustracije. Ovde leži tajna treninga tvog uma.“[1]

Da biste se oslobodili svojih emocija, potrebno je da se mentalno opustite. Pronađite mesto gde vas niko neće uznemiravati na neko vreme i zauzmite udoban položaj, najbolje u jednom od sedećih položaja ukrštenih nogu. Ono što meditacijom pokušavamo da uradimo jeste da svoj um svesno dovedetmo u njegovo alfa stanje, stanje između budnog stanja i stanja sna[2]. Stoga, ako vam se dogodi da zaspite u toku meditiranja, ne brinite, to se dešava prilikom ovakvog vežbanja jer je vaš um oslobođen od emocija i misli, za razliku od uobičajenog budnog stanja.

Sedeti udobno i umiriti um tako da on prestane da vas obasipa raznim mislima nije jednostavno. Zato budite strpljivi. Da biste nešto promenili, potrebno je vreme i upornost. Nemojte sebe terati da ne mislite, to je frustrirajuće i neće vam koristiti. Ono što će vam pomoći jeste upravo koncentracija na određeni predmet. Na taj način nećete usiljeno pokušavati da izbacite misli već će one spontalno otići fokusiranjem na meditativni objekat – u ovom slučaju vazduh koji struji kroz nosnice. Isto se postiže i drugim objektima koncentracije: zvukom, slikom, mantrom itd.  

Jedan od najlakših načina meditacije je koncentrisanje na dah, Vipasana (vipassana), tradiconalna tehnika meditacije Teravada budizma, jedna od najstarijih, a poreklom iz Indije. Vipasana znači videti stvari (pojave) onakve kakve one stvarno jesu. Takozvana „Mindfulness“ meditacija trenutno vodeća na Zapadu, predstavlja verziju tradicionalnih budističkih tehnika meditacije gde „mindfulness“ znači stanje svesnosti u svakom trenutnu, odnosno svesti o nečemu, u ovom slučaju to je svest o dahu. Praksa uključuje koncentraciju na sadašnji trenutak zajedno sa osvešćenošću čula, misli i emocija u istom trenutku. Postoje dve vrste te tehnike: formalna (u sedećem položaju) i neformalna (meditacija tokom šetnje, razgovora, obedovanja, obavljanja određenih poslova itd.) Svrha takve meditacije je potpuna svest o dnevnim aktivnostima i izbegavanje automatizovanog funkcionisanja ličnosti.

U hinduizmu možemo naći nekoliko različitih teknika meditacije. Najmlađa među njima je Transcendentalna meditacija (TM) koja koristi mantre kao objekt meditacije. Mantra (sansk. मन्त्र) se definiše kao manas tayate, ono što oslobađa, izbavlja (trayate) um (manas) od njegovih zamki i limita.    

Postoji mnoštvo naučnih studija koje dokazuju brojne benefite koje aspirant zadobija ovom praksom. Eksperimenti su pokazali da meditacija može doprineti proširenju svesti i dubinskom opuštanju. Samo 20 minuta TM jednaka je šestočasovnom spavanju. Isto se postiže i Cikličnom meditacijom (CM), patentiranom na S-VYASA joga univerzitetu u Bengaloru (Swami Vivekananda Yoga Anusandhana Samsthana), koja počiva na principima koji postoje u prirodi. Ova tehnika uključuje seriju joga praksi, kako fizičkih tako i mentalnih, sa sukcesivnim i naizmeničnim stimulacijama i relaksacijama.

U tradiciji joge možemo naći mnoštvo meditativnih tehnika, onih koje fokus imaju na „treće oko“ ili čakre, zatim kundalini meditaciju, krija joga meditaciju, tantričku meditaciju, meditaciju na određeno čulo, oset, osećaj ili ideju itd. Bez obzira na samu tehniku, meditacija je generalno posmatrano jogički proces pridobijanja duboke relaksacije, pri kojoj osoba koja meditira dozvoljava umu da se umiri i vrati u svoje prvobitno stanje. Različiti tipovi meditacije uključuju različite neurološke mehanizme. Mnoge studije pokazujale su da meditativna praksa koja uključuje vizualizaciju na našu sopstvenu ličnost poboljšava socijalne i radne veštine kao i memoriju. Iste činjenice su ustanovljene i u drugim meditativnim tehnikama.

U poređenju sa ostalim objekima meditacije, mantra je zastupljenija više od bilo kog drugog. Mantre su neka vrsta molitvi  (prizivanja odnosno afirmacija), mahom na sanskritu, koje se tokom meditacije ponavljaju mentalno. Đapa (sansk. जप), kao meditativna repeticija mantre je, kako se pretpostavlja, najzastupljenija meditativna tehnika u hinduističkoj tradiciji. Mantra je drevni instrument koncentracije odnosno alatka koja olakšava fokusiranu pažnju. U đapa praksi meditacija se postiže bujicom identičnih misli učvršćenih na objekat meditacije, u ovom slučaju na mantru. Kada se meditira na mantru, sve menalne aktivnosti su usmerene samo ka mantri.

Takođe postoji meditativna tehniha usko vezana sa tom, poznata pod imenom Upasana, tehnika bazirana na devociji (bhakti). To je jedinstvena praksa koja unosi molitvu i meditaciju zajedno (emocionalnu vezu sa išvarom). U Bhagavad Giti, pesmi o božanstvu, Šri Krišna podučava Arđunu meditaciji, dajući mu detaljne instrukcije o posturi, koncentraciji i mentalnoj disciplini. Od svih ovde opisanih tehnika, đapa meditacija je najpogodinija za ovu praksu. S obzirom da su mantre afirmacije podjednako koliko i objekti meditacije, one su veoma pogodne za upasana praksu. Iako đapa mala meditacija uključuju mantre, one nisu prvenstveno devocijske, kao u upasani, iako to mogu da budu, dok u TM mantre to ni u kom slučaju nisu; one po karakteru i zvučnosti spadaju u biđa mantre, one u kojim se cela mantra zažima u njeno „seme“ i svodi na nekoliko slo(go)va.

Svim ovim tehnikama, praktikant neće forsirati sebe da se oslobodi (nepoželjnih) misli i na taj način umiri um kako bi umanjio ili uklonio stres (stres je, podsetimo, ubrzanje misli) već će misli biti uklonjene spontano. Na taj način, i kada ustaljeni tok vritija (sanskr. vritti, uobičajeni tok misli) teče umom, osoba može da doživi apsolutni mir. To je meditacija u punom smislu, dhijana.

Meditacija ima svoje različite faze, zavisno od tehnike kao i od aspirantovog iskustva i trenutnog mentalnog stanja. U svakom slučaju, ona počinje od povlačenja čula, u jogi poznate prakse pod imenom pratjahata (pratyahara). Pomoću nje, on umiruje površinske nivoe svesti, sa stavom neutralnog posmatrača, bez obzira na to da li su misli ugodne ili nisu, značajne ili beznačajne. Svedočenje misli je krucijalno za meditaciju. Bez toga praktikant ne može da zađe u dublje nivoe svesti i ima koristi od ovakve prakse.

2. MEDITACIJA I NJENE DOBROBITI

Na početku jogičke prakse poznate pod imenom duboka jogička relaksacija, meditanti neretko počinju da se sećaju svojih prethodnih iskustava koja su davno zaboravili i koja su smatrali nevažnima, što pokazuje do koje mere u tom stanju svesti počinju da se manifestuju sadržaji nesvesnog. Često, sećanje na izvesna iskustva se čine drugačijima od samog tog iskustva, a nekada potpuno drugačija. U cilju razumevanja ovoga, potrebno je objasniti procese mišljenja odnosno načina kako ono čuva svoje utiske poznate pod imenom samskare.   

2.1. Samskare – mentalni obrasci

Iako je psihologija na Zapadu stara nekoliko stotina godina, indijski rišiji[3] su otkrili dragocene psihološke uvide hiljadama godina ranije. Jedan od njih jeste učenje o samskarama (sanskrit: संस्कार), mentalnim otiscima.

Kako su oni spoznali, svako iskustvo ostavlja zapise u svesti zvane samskare, odnosno tragove u vidu utisaka, poput otisaka stopala u pesku. Ukoliko se slično iskustvo ponovi nekoliko puta, otisak će biti dublji, formirajući nešto što bi se moglo nazvati kanalom. Kanališući misli, samskare postaju naviknuti obrasci mišljenja. Ukoliko su uobičajeni obrasci mišljenja duboko ugravirani u našu svest, kako se uopšte možemo nadati da oni mogu biti promenjeni? Najbolji način da se razbije loša navika jeste njena zamena odnosno nadomeštanje boljom.

Naučnici su tek nedavno došli do saznanja da su naviknuti obrasci mišljenja zapravo umreženi moždanim neuronima. Zbog mehanizma koji se zove neuroplastičnost (sposobnost nervnog sistema da se menja), ponavljajuće misli i ponašanja lagano proizvode mentalne promene u našem mozgu. Ponovrljeno pokretanje određene grupe neurona trenira ih na zajedničko aktiviranje. To dovodi do kreiranja novog kanala odnosno nove samskare. Ukoliko se druga grupa neurona pokreće iznova i iznova, biće formirana nova samskara. Ova karakteristika našeg mozga  se koristi u određenim meditativnim praksama da bi se kreirali povoljni obrasci mišljenja.[4]

U drevnoj Indiji neuroni i neuroplastičnost su bili nepoznati, ali je princip nastajanja samskara treningom uma naširoko upotrebljavan da bi se olakšao duhovni i emocionalni razvoj. Patanđali takođe pominje ovaj princip u sledećoj joga sutri:

वितर्कबाधने प्रतिप्रक्षभावनम् ॥३३॥

vitarka-badhane pratipaksha-bhavanam

„Kada se neželjene misli upliću, suprotne misli treba da budu uvežbavane.“ YS II.33

Patanđali ovde cilja na pratipaksha bhavana, meditativnu tehniku korišćenu za uklanjanje neželjenih misli i stavova. Umesto fokusiranja na objekt meditacije, kao što je slučaj u koncentraciji ili pasivnom svedočenju naše svesti prilikom opservacije, ova tehnika priziva posebne misli i emocije da bi kreirala željene nove samskare.

Pratipaksha bhavana je upravo takva jedna tehnika. Ona uključuje kultivisanje stava (bhavana) koja je suprotna (pratipaksha) stavu koji treba da bude uklonjen i predstavlja „protivotrov“ otrovima koji mogu naneti štetu našem mentalnom sopstvu, kao što su ljutnja, bol, tuga i samosažaljenje. Na primer, da bi se uklonila mržnja ili ljutnja, trebalo bi da kultivišemo ljubav i saosećanje. Da bi se uklonila bol i ozlojađenost, trebalo bi da kultivišemo opraštnje i razumevanje. A da bi se uklonila tuga ili samosažaljenje, trebalo bi da kultivišemo sreću i zadovoljstvo. Vrhunska primena ove tehnike poznata je kao Maitri upasana – meditacija (upasana) na saosećanje i prijateljstvo (maitri). Ova tehnika pomaže pri uklanjanju destruirajućih osećanja koja su usmerena ka izvesnim osobama i to tako što se vežba upražnjavanje ljubavi i saosećanja ka svima.

2.2. Meditacija za emocionalni razvoj

Drevni rišiji nikada nisu posebno pominjali podsvesni um, stres ili emocionalno ozdravljenje. Ove teme su, očito, savremenog datuma. Ipak, oni nisu ignorisali psihološka i emocionalna pitanja. Direktno su pominjali teme u vezi sa tim, ali su koristili drugačiju terminologiju u odnosu na onu koju mi koristimo danas. Umesto isticanja potrebe za emocionalnim ozdravljenjem i oslobađanjem od stresa, oni su govorili o unutrašnjem pročišćenju, čistoći uma. Smatrali su da antakharana shuddi – čistoća (shuddi) uma (antakharana[5]) – predstavlja vitalni rekvizit duhovnog rasta. I prema Patanđaliju, čistoća uma zahteva kultivaciju specifičnih vrlina kao što su prijateljstvo i saosećanje. Meditacija je izuzetno korisna u tom smislu jer može pomoći u kultivisanju pomenutih vrlina i dosezanju povećane emocionalne zrelosti. U Bagavad Giti, Šti Krišna kaže:

उपविश्यासने युञ्ज्याद्योगमात्मविशुद्धये ॥१२॥

upavisyasane yunjyad yogam atma-visuddhaye

„Sedeći, meditacija treba da bude praktikovana zarad pročišćenja uma.“ BG 6.12

Zbog savremenog stila života, većina nas ima mnogobrojne želje. Želje predstavljaju srž patnje, a naročito one koje su etiketirane sviđanjem i nesviđanjem. One mogu biti posebno destuktivne po nas. Takve želje nadalje vode frustracijama, koje su uzroci depresivnog stanja odnosno života u mentalnoj tami. Kada dođe u to stanje, osoba ne može jasno da misli dok je depresivne emocije čine bespomoćnom. Često, ljudi sebe izoluju ne samo u fizičkom već i u pihološkom smislu. Kakvu olakšicu u tom slučaju nudi meditacija? Ona svakako pomaže depresivnoj osobi i posebno može biti korisna ukoliko se praktikuje u ranim fazama psihološke izolacije. Pre svega, meditacija omogućava osobi da vidi sebe onakvom kakva zaista jeste. „Kada je osoba u mogućnosti da vidi sebe onakvom kakva jeste i osvesti svoje želje koje nisu realne već umnogome imaginarne, tada će razumeti da to željeno mora najpre da na neki način zasluži, a ne samo da je to želi pošto-poto.“[6] Kada osoba otkrije uzroke depresije, ona počinje da primećuje da nije bespomoćna i da nisu svi drugi oko nje krivci i njeni neprijatelji; ona tada počinje da uviđa dobre kvalitete u drugima. Depresivne osobe će nadalje otkriti i to da su multiplikovali svoje želje koje su u tom stadijumu često nerealne i nezaslužene. Nakon tog uvida, neće živeti u mašti i suženoj svesti. Sve ovo uticaće na rasvetljavanje pomračene svesti i aspirantovo uviđanje smisla života odnosno uklanjanjanje depresije. Stoga, meditacija takođe predstavlja i neku vrstu leka za depresiju.     

2.3. Fiziološki efekti

U današnjoj kulturi življenja, praktikovanje meditacije je naglo počelo da se pojavljuje na najneočevivanijim mestima budući da se može izvoditi gotovo svuda, a ne samo u joga studijima ili privatnim odajama. Sve je popularnija tzv. korporativna meditacija kao deo popodnevnog joga časa u kompanijama, ona koja je deo redovnih sportskih treninga ili pripreme sportista za prvenstva pomoću tehnika centriranja itd. Jedan od vodećih svetskih tenisera u ovom trenutku, Novak Đoković, javno je izjavio da mu meditacija pomaže da savlada strah i stres koji dolaze tokom igre. U Americi, praktikuju je čak i vozači kamiona i domaćice u okviru Programa za smanjenje stresa medicinskog centra Univerziteta Masačusets (Stress Reduction Program at the University of Massachusetts Medical Center). Oni vežbaju indijsku joga meditaciju u kombinaciji sa budističkom kako bi na taj način kontrolisali hipertenziju.

Brojne studije vođene  ustanovom za transcendentanu meditaciju Mahariši Maheš Jogija i Svami Rame sa Himalajskog međunarodnog instituta (The Himalayan International Institute) pokazale su vodeće fiziološke efekte meditacije. Među njima su: redukcija visokog pritiska, kontrola pulsa i brzine disanja, a pre svega bazalni metabolizam (BMR), ključni za održavanje vitalnih procesa organizma. Takođe, meditacija smanjenje frekvencije moždanih talasa, dok puls opada ili može biti čak potpuno zaustavljen na nekolik otrenutaka.[7]

U indijskim novinama „The Hindu“ od 30. marta 1936. godine može se naći interesantno svedočenje u vezi sa tim i Svami Joganandom. Nakon njegovog predavanja „Super umetnost življenja“ u Gokhale dvorani u Madrasu koje je imao 28. marta 1936. godine, Svami Jogananda je demostrirao sopstvene mogućnosti voljne kontrole pulsa. „Dok je on bio u dubokoj meditaciji, prisutni doktori su ustanovili da je njegov puls polako padao i sveo se na samo 16 otkucaja u minuti. Kasnije, Svami je kazao da bi u idelanim okolnostima mogao da dovede svoj puls do nule putem prakse jogičkog povlačenja.“[8]

Nakon meditacije, aspirant će uočiti smanjenu aktivnost na neko vreme (sat ili dva). Nekoliko studija je pokazalo da nakon izvesnog perioda, krvni pritisak biva normalizovan.   

Ostale fiziološke dobrobiti su: smanjena tenzija u mišićima usled dugotrajneih glavobolja i migrena, kao i od bola u vratu i donjim leđima koji mogu biti uklonjeni nakon kratkog vremena. Nadalje, poboljšano disanje koje vodi većoj vitalnosti i snazi. Neki meditanti osete olakšanje od astme i alergija koje najčešće izazivaju disajne probleme, iako kod ovog poslednjeg nema zajedničkih izjava s obzirom da postoje varijacije u izjavama pojedinaca.

Važno je znati činjenicu da neki meditanti mogu da iskuse suprotno – povećanu glavobolju ili bol u vratu, što se dešava usled otpuštanja stresa, i to uglavnom prvih nedelju ili dve nakon što otpočnu praksu. Nakon tog perioda, osetiće mnogobrojne dobrobiti.

Interesantano je da većina praktikanata primećuje različite promenu na sebi, i fizičke i psihičke prrode. Na primer, glas može postati melodičan. Grubost na licu može da nestane. Neki su čak primećivali i poseban sjaj svoje kose. Većina meditanata imala je produbljene uvide pune saosećanja i milosti. Ovo je posebno primetno na indijskim saduima (saddhu).

2.4. Mentalne dobrobiti

Telo i um su veoma različiti, ali i pored toga utiču jedno na drugo. Mi smo svesni dobrobiti koje ima nega i očuvanje našeg tela, ali je briga o našem umu isto tako važna.

U filozofiji joge postoji koncept nastanka bolesti koji se bazira na termimnu adhi – uzroku svih bolesti. Naime, pre nego što se ispolji kao bolest,  neravnoteža nastaje već na mentalnom nivou (u Manomaja koši[9]). Neravnoteže se vremenom pojačavaju i rezultiraju mentalnim disbalansom zvanim adhi (adhi) – na ovom stupnju nema simptoma fizičke bolesti. Ali ukoliko osoba živi nezdravim stilom života (jede necelovu rafinisanu hranu, živi u nepovoljnom okruženju, radi u kasne sate i slično), a uz to ima rđave pomisli, na taj način sebe povređuje i pojavljuje se bolest na fizičkom nivou zvana vjadhi (vyadhi) odnosno sekundarmna bolest koja je samo posledica primarne bolesti, adhija. 

U skladu sa tim, putem meditacije možemo da uklonimo negativne misli i podstaknemo pozitivne i na taj način predupredimo nastanak bolesti. To će osloboditi stres i anksioznost i pročistiti svest tako da ubuduće pravimo manje grešaka i biramo bolje odluke. U suštini, to će pozitivno uticati na celokupno naše sopstvo i ceo naš život.

Dobrobit je kvalitet uma, ali naš celokupno fizičko i mentalno okruženje utiče na to kako mi posmatramo stvari i šta je za nas istinsko dobro. Mi zapravo treba da uložimo napor kako bismo otkrili ono što je za nas dobro, a što je već u nama.

S obzirom da je meditacija praksa kontrole uma, korist koju od nje imamo za naše mentalno stanje je nizmerna. Na prvom mestu, meditant razvija intenzivnu koncentraciju putem odabranog objekta meditacije. To se pozitivno odražava na njegov svakodnevni život s obzirom da, ukoliko se tehnika savlada, um neće nevoljno lutati sa jednog problema na drugi već će svesno biti kontrolisan i fokusiran na određenu delatnost.[10]

Smirenjem uma, meditant može da razvije izuzetnu memoriju. Mnogi od njih postanu pažljiviji slušaoci, uviđavnije osobe i daleko manje ljute na druge ili na izvesne okolnosti. Ljutnja i ozlojađenost se uz meditaciju postepeno utišavaju i nestaju pa osoba biva u mogućnosti da brže i lakše oprosti, što posebno pogoduje socijalnom životu.

Meditacija doista menja perspektivu dajući nam vremena i mesta da sagledamo stvari objektivnije i u celosti, a da ujedno lakše otpustimo da idu svojim tokom. Kada naučimo kako da se povučemo iz našeg stresnog života i umirimo naše emocije i misli, postajemo srećnije, smirenije i zadovoljnije osobe.

2.5. Duhovne dobrobiti

Meditacija je takođe i duhovna praksa ili sadana (sadhana). Duhovni put je izuzetno težak i poredi se sa hodom uz ivicu britve, prema Katha Upanišadi.

Duhovna dobrobit meditacije pre svega se ogleda u razumevanju i stapanju sa božanskim, bez obzira da li je ono shvatano kao božanstvo u obliku forme (saduna brahman) ili ono bezimeno i bez forme (nirguna brahman). Stanje sabranosti i sjedinjenosti, samadija (samadhi) svakako može biti dosegnuto putem meditacije. Za mnoge, ovo iskustvo doživljavaju na veoma kratko vreme, nekoliko minuta ili sekundi, a neki ga nikada i ne dožive. Ali čak i ovi kratki periodi služe kao nagoveštaji stanja blaženstva (sarvikalpa samadhi) dok je meditant u isto vreme svestan svoje svesnosti. Sećanje na ovo iskustvo ostaje zauvek, i osoba na taj način biva usmerena na stazu kontinuiranog blaženstva.[11]

Svaka vrsta meditacije, koliko god jednostavna bila, predstavlja korak ka ovakvom nadsvesnom iskustvu. Ako smo iskreni, mentalno čisti i radimo za dobrobit svih, mi smo čak u obavezi da dobijemo pravo vođstvo i pomoć od vrhovnog bića ili Sopstva.[12]

ZAKLJUČAK

Potencijal meditativne prakse je nesumnivo ogroman. Čak i ako uzmemo u obzir sva ograničenja dostupnih studija i meditativnih programa koji postoje, čini se da meditacija pruža mnogo toga pojedincima i grupama. Ona je dragoceno sredstvo koje može pomoći u kreiranju uslova za zdrav, ispunjavajuć i zadovoljavajuć život.

Dhijana je, suštinski, praksa osnaživanja budući da otkriva širi potencijal koji osoba ima u vezi sa kreiranjem sopstvene realnosti, učeći ga da sve ono što želi može pronaći unutar sebe samog. Kroz nju, osoba vidi sebe onakvom kakva jeste, bez suzbijanja i izbegavanja bilo čega što u sebi zatekne.

Meditativna praksa proizvodi u meditantu ljubaznost i saosećanje, kako prema sebi samom tako i prema ostalima, učeći ga da prihvati i prijatna i neprijatna osećanja, misli, senzacije i situacije i to na isti način: fokusirano, svesno i smireno. Ovakav stav, apliciran na svakodnevni život, može imati snažne implikacije na odnos osobe sa samom sobom, drugima i samom okolinom. Kroz unutrašnju tišinu i prostor iza misli, emocija i senzacija, praktikant pronalazi mir i spokojstvo u kojem uči da ostane i bude istrajan, kako tokom meditacije same tako i u svakodnevnom životu.

Velika vrednost meditacije leži i u njenoj mogućnosti adaptacije odnosno usklađivanja konkretnoj osobi. Stoga ona veoma lako može biti implementirana u različite programe i okruženja. Sa druge strane, kao personalna praksa, dhijana je dostupna svima koji je žele i to na onaj način kakav žele.

Zbog svega ovoga je veoma važno da ova drevna praksa nađe svoje mesto u svim socijalnim programima koji se bave ljudima, ne samo u joga centrima i na medicinsko-istraživačkim instituitima već svuda gde se nalaze osobe koje mogu da imaju dobrobit od ovakve prakse. Neophodno je pokazati svima njima da je sve za čim tragaju već je u njima samima.

* NAPOMENA: Meditaciju nikako ne bi trebalo praktikovati kao zamenu za pojedine terapije i tretman za određene bolesti već isključivo kao komplementarnu metodu. Iako je mogu upražnjavati svi, pa čak i deca, treba oprezno pristupiti u određenim slučajevima. Naime, ona umnogome doprinosi ublažavanju simptoma teskobe i depresije, ali su istraživanja pokazala da u pojedinim slučajevima može pogoršati simptome kod osoba sa određenim psihičkim problemima ili proizvesti osećaj dezorijentacije i anksioznosti. Zato se pre praktikovanja bilo koje tehnike treba posavetovati s lekarom i obavestiti učitelja meditacije o stanju u kom se osoba nalazi.

LITERATURA:

1. 1. Henepola Gunaratana: Mindfulness In Plain English. Wisdom Publications, Somerville, 1996.
2. 2. Kumar Krishnamoorthy: The Inner Light - Cosmic Meditation. Kumar Krishnamoorthy, Mumbai, 2002.
3. 3. N. K. Srinivasan: Safe and Simple Steps to Fruitful Meditation. Pustak Mahal, Delhi, 2007.
4. 4. S. Krishnamurthy: Transcendental Vision: Through Advanced Meditation. Author’s edition, Bengalore, 2005.
5. 5. Swami Satyananda Saraswati: Yoga Nidra. Bihar School of Yoga, Bihar, 1982.
6. 6. Swami Tadatmananda: Meditation a Practical Guidebook: Based on the Teachings of Vedanta Bhagavad Gita and Yoga Sutras. New Age Books, New Delhi, 2014.
7.  
8. Autor: Maja Vučković
9. Sertifikovana instruktorka joge S-VYASA joga univerziteta, Fakulteta za sport i turizam – TIMS i Vidya Yoga škole. Registrovana instruktorka joge kod Joga alijanse, akreditovana dvema nominacijama: E-RYT 200 (iskusni registrovani instruktor joge) i YACEP (pružalac kontinuirane edukacije), s profesionalnom licencom i dozvolom za rad Saveza za rekreaciju i fitnes Srbije.
   1.  

Rad je nastao za potrebe polaganja ispita na S-VYASA joga univerzitetu u Bengaloru gde je usmeno i odbranjen. Zabranjeno je njegovo preuzimanje i kopiranje bez navođenja izvora (imena autora i naslova rada). Delovi rada su preuzeti iz mojih ranijih napisa o meditaciji. 

Bivši i sadašnji studenti ovog univerziteta su poznati i priznati joga instruktori, lekari i filozofi, čiji se naučni radovi na temu joge i meditacije objavljuju u prestižnim naučnim časopisima. U okviru univerzitetskog kampusa se nalazi čuveni zdravstveni centar (Arogyadhama) za samoizlečenje putem joge, u koji neprestano dolaze lokalni stanovnici i stranci, kako radi izlečenja tako i zbog poboljšanja zdravlja. Stoga je ovaj rad prilagođen idejama koje se tamo promovišu i eksperimentalno potvrđuju.

Kako sam i sama imala priliku da vidim u okviru Centra, jogom i detoksifikacijom po principima ajurvede i naturopatije, dve vodeće tradicionalne zdravstvene discipline, postiže se napredak na fizičkom nivou (poboljšanje vida, jačanje imuniteta i fizičkih mogućnosti), mentalnom (bolja koncentracija, memorija i inteligencija), društvenom (zdravi međuljudski odnosi), emocionalnom (nadvladavanje besa, straha, anksioznosti i depresije) i duhovnom (unutrašnja radost, samopouzdanje i uvid u istinsko znanje). Time se dodatno potvrđuju teorije koje su ovde iznete.  

Ukoliko su vašem časopisu ili veb-sajtu potrebni novinarski ili stručni tekstovi iz oblasti kojima se bavim, slobodno mi se javite putem formulara moji se nalazi OVDE.

Sa kojim sam sve medijima sarađivala i na kojim skupovima govorila možete pogledati OVDE.

Previous article

NEW: Chrysocolla and Shree Yantra Pendant, Necklace

Next article

Clear voicing of the unspeakable