Katarza, plavom obojena

Izložba slika Jasne Đukić

Jasna Đukić nam je do sada bila poznata kao virtuoz pisane reči i okupljanja koja je organizovala uglavnom su se ticala pesničkih večeri ili promocija knjiga. Da podsetim, ona iza sebe ima objavljene dve zbirke  poezije, “Kap u ogledalu” i “Hologramski dodiri (Gnoza putenosti)“, kao i jedan roman u pripremi. Nije nas iznenadila samo time što je upriličila izložbu slika, “Katarza, plavom obojena”, već i što se relativno skoro prvi put oprobala u likovnom izrazu, a za svega nekoliko meseci prošla je razvojni put od slikara amatera do stvaraoca zavidnog akademskog nivoa.

Pratila sam stvaranje Jasninih radova u svim fazama,  ne samo nastajanje od skica do finalnog dela, već i razvojni put pre iscrtavanja i nanošenja boja –  sâmo uobličavanje ideja i njihovo prenošenje na papir. I kao što biva tokom stvaranja svake vrste, primetila sam ne samo umetničko uzrastanje i napredak već i sasvim osobeno, personalno, o kojima ću ovom prilikom govoriti.

Poput lotosa koji svoje latice otvara  samo ka suncu, a sa dolaskom mraka ponovo ih zatvara, i koji  se u svojoj večnoj lepoti izdiže iz močvarnog blatata, Jasna kroz svoju umetnost čini isto i pokušava da nam dočara tu simboliku prosvetljenja. Ona, poput aspiranta joge, svojim radovima prikazuje metaforu traganja, način kako se ljudska duša treba izdizati iz sive prosečnosti i dosezati sjedinjenje sa svim. Kako u potpunosti ostati ukorenjen u zemlji, a težiti ka božanskom, pita nas umetnica, i podseća nas da možemo iz svake, pa i najteže situacije, stvoriti lepotu i bogatstvo.

U njenoj estetici, ideja smiraja ili utihnulosti ima veoma važnu ulogu. Načelo koje ona razvija slično je grčkoj ataraksiji, hinduističkoj mokši ili hrišćanskom spokoju. To je  stanje smirenosti, utišanosti želja, misli i briga – ostrvo mira i tišine u odnosu na svekoliki metež i vrevu sveta, stanje prožeto osećanjem da se stiglo do onog što je bitno. Spokoj i duševni mir na prvi pogled izgledaju kao arhajske vrednosti, duhovni ideali ili vrhovna dobra filozofija i religija starog sveta. Reklo bi se da u novovekovnom akivizmu nema mesta miru i spokoju, ne samo u tvrdoj zbilji, nego i u posvećenim odajama religije, filozofije i umetnosti. Novovekovni nemir je duševno stanje čoveka koji u mirovanju i spokoju vidi samo nemoć, starost i smrt i koji mora da bude u neprekidnoj akciji kako bi utekao strahu. U pitanju je čovek koji više nema “unutrašnji život”, koji je iznutra prazan i može još samo da živi u socijalnom miljeu, u interakciji i u pogonu. On nema identitet ni integritet jer on postoji samo u akciji.

Estetika kojom se Jasna vodi upravo je suprotna tome. Ona nas suočava sa pitanjem: da li je smiraj koji donosi estetičko iskustvo privremen, za razliku od meditativnog iskustva? Ona govori o nekoj novoj vrsti samozaborava, izlasku iz uobičajenog poretka vremena i uranjanju u neki drugi svet; nadilazi ravan običnog, trivijalnog, konzumerističkog, pa i samu granicu subjekt-objekt. Ono je praćenao blaženstvom, koje je rezultat duhovnog pročišćenja. Pročišćenje, koje je prisutno na njenim slikama, blisko je grčkom shvatanju katharsisa koji odvaja posmatrače od praktičnih interesa i afektivnih mreža svakodnevice i preko estetičkog zadovoljstva daje slobodu za komunikativnu identifikaciju. Katarza (grč. καθάρσις - pročišćenje) ne predstavlja samo  ritualno očišćenje od neke nečistoće.  U psihologiji, katarza je složeni proces kojim se potisnute ideje dovode u svest a zatim oživljavaju ponovnim preživljavanjem ili verbalizacijom. Platon govori o smrti kao o katarzi (odvajanju duše od tela), dok je za Aristotela ona estetičko očišćenje duše onoga koji posmatra neko umetničko delo. Na ovom se mestu možemo pitati zašto je onda Jasnina katarza plavom obojena?

U njenoj umetnosti se radi o vizuelnom uobličavanju misticizma i neposredno-živućeg entuzijazma. Scena je data u živom pokretu. Crtež je veoma realističan, linija odaje sigurnost, a skala boja se kreće u tonovimna od jarko crvene, preko žute i narandžaste, do nekoliko nijansi plave. Plava boja simboliše spokojstvo, ljubav, lojalnost, sigurnost, poverenje, inteligenciju; sve to prožima Jasnine slike i nju kao umetnicu. Dok svetlo plava govori o tome koliko je čovek sposoban da se izrazi (to je boja istine, iskrenosti, predanosti),  tamno plava je boja mirne, hladne energije. Ako se nalazimo u fazi burnih emocija, kažu psiholozi, možemo da koristimo tamno plavu boju kako bismo se malo ohladili. Ova boja nam može pomoći da se stabilizujemo i to je onaj smiraj kojem Jasna teži. Previše tamno plave može da ukazuje na tugu i depresiju. Ali Jasna to ne dopušta. Ona prefinjeno pronalazi ekvilibrijum. Njena katarzno plava je okružena drugim bojama, narandžastom, žutom, crvenom i bordo. Crvena je boja aktivne životne energije, simbol krvotoka i vitalnosti, i povezana je sa materijalnim, dok bordo predstavlja sklonost osobe da razume i stoički podnosi ćudljivost sudbine. Žuta je boja uvida, a narandžasta, zajedno sa svojim nijansama, jeste boja sunca i boja odnosa sa partnerom. To je seksualna energija koja se transformiše u kreativnu, u umetničko delo.

Jasnina umetnost u odnosu sadržaja i forme koliko ima raznolikosti, toliko ima i nerazrešivog jedinstva. Sadržajem sanjarske, fantastične i idealne, a oblikom i dinamikom pokreta one su odraz realnog sveta. Realna je i te kako senzualnost oblika, boja, teme, često i sadržaja, ali sva ta realnost utapa se u mit, u fantaziju, u mistiku. To je neobičan oblik simbolične umetnosti – i realnog i apstrakcije istovremeno; jednom rečju, puna kontradikcija. Kako postoje dve istine: apsolutna i relativna, isto tako postoje i dve lepote: jedna apsolutna ili idealna, i druga relativna. Ova dva pojma jasno razlikuje Jasnina estetika.

Stoga ću nastojati da ukratko objasnim simboliku koja je imala presudnu ulogu u uobličenju Jasninog umetničkog iskustva. Pritom, treba imati u vidu da se pojedini simboli javljaju u nekoliko ravni. To su: kosmologija, makrokosmos, mikroskosmos i mistički put kao nadilaženje, transcendiranje, oboženje. Već sama imena slika jasno govore o Jasninoj pozicioniranosti: Beskrajnost rađanja zore, Suočenje, Borba, Na vrhu Kosmosa, Drvo želja, Neopatvorena radost, Silazak dara, Val nežnosti. Sve su to arhetipovi, ogromno duhovno nasleđe ljudskog razvoja u službi individuacije – rasta personalnosti koja, u iskustvima i dramama života, dolazi do ostvarene zrelosti i celovitosti.

Ono što je na Jasninim radovima karakteristično, jeste kosmizacija, strahovito proširenje čovekove drame na mnogo veća prostorno-vremenska razdoblja. Da bi osećanje života u potpunosti moglo da obuhvati  ne jedan život, već sve njih, život u svojoj suštini, po sredi je ne samo neprestano ponavljanje i preispitianje bivanja, nego i njegovo smeštanje u jedan grandiozni kosmički okvir. Skučenom mentalitetu se čini da smeštanje čoveka u takav okvir potvrđuju tragizam kao fatum (usud), ali taj njen okvir zapravo upućuje na metafizičko izbavljenje kao spas od vremena i ploti. Ona ukazuje na kosmički točak neprestanog toka života, na večno propadanje i obnavljanje kroz lične preobražaje. Jasna tragizam i te kako prepoznaje kao bit ljudskog života, ali ga na svojevrstan način dekonstruiše katarzmičnim uzrastanjem ka bitku.

Interesantno je da na Jasninim slikama postoji tendencija modifikacije simbola koja obično ide od doslovnog ka metaforičkom. Na autoportretskoj slici “Neopatvorena radost” suočavamo se sa Jasinim zagonetniom osmehom. Uporedila bih taj osmeh sa Mona Lizinim i Budinim. Sa drugim zbog simbolike a sa prvim zato što je mističan na isti način: posmatrač se neminovno pita da li se lik na delu zasita osmehuje; mističan i zbog obličja koje ga nosi (vilenjak). Ni po jednoj klasifikaciji u istoriji umetnosti Budin osmeh ne spada u simbol, a ipak ga je budistička umetnost podigla do ikoničkog simbola. Poput Budinog osmeha, i ovaj Jasnin bi mogao da spada u simbole intimnosti: povratak u najveću intimnost, koja nadilazi izomorfizam rođenje-smrt. Na velikom točku bivanja, kako budisti shvataju, taj usud se neprestano ponavlja: kolevka-grob-kolevka-grob, dobro-loše-dobro-loše. U tom kontekstu, Budin osmeh izražava osmeh čoveka koji je sišao sa tog točka i vratio se iskonskoj intimnosti i koji veruje da taj uvid, koji oslobađa, mogu i drugi da ostvare. To je ono što Jasna svojim delima pokušava da nam prenese.

Na njenim radovima je veoma često prisutna ideja trojstva. Ona se javlja u stilu vedskog diskursa, kao objedinjenje tri ravni:  nebeske, atmosfeske i zemaljske. Sva tri kvaliteta su sadržana u Jednom, apsolutu, te stoga Jasni nije važno da li je to tojstvo hinduističko, hrišćansko ili neko drugo. Ona nadilazi sva konkretna religiozna određenja i za nju jedno postaje filozofsko, panteističko Jedno.

Zanimljivo iskazivanje trojstva nailazimo na slici “Val nežnosti” gde se bajkovitim likovima objedinjuju odlike oba pola putem neposrednog čina zagrljaja, ali i suptilnijim jedinstvom, “rukom spasa”. Dvojstvo koje nam je neposredno predočeno – kao u ovom božanskom paru – vidimo kao utonulost u san, inertnost, ali i kao razigranu kosmičku životnu radost utkanu od strane tvorca. Poput indijskog božanstva Ardhanarishvara, hermafrodita Šive i Šakti, odnosno kosmičke svesti i životne snage, uočavamo dualnost subjekta i objekta i ujedno njegovo prevazilaženje.

U tom rasponu se kreće i Jasnino istraživanje duhovnosti putem estetskog izraza. Na njenoj ikonografiji i na radovima koji govore o dvojstvu i razdoru koji ga karakteriše uviđamo pozadinu koja teži ka objedinjenju tih suprotnosti i postavljaju na jednu višu ravan. Kao na slici “Silazak dara” gde nailazimo na paradoksalno jedinstvo: najdublje blaženstvo, nirvanu i oslobođenje od čulnosti, pa do ogoljene čulnosti, nagosti, nesputanosti i najveće radosti kojima su civilizacijski omotači uklonjeni. To dvojstvo se ogleda u suprotnosti između radikalno asketski nastrojenih tendencija, koje žestoko odbacuju svet čulnosti, materijalnosti i bioloških vrednosti, i onih koje u potpunosti prihvataju ljudsku strastvenost, lepotu sveta i razigranu čulnost umetnosti.

Princip dvojstva iskazuje se u svim ravnima duhovnosti: filozofiji, religiji, umetosti. Tu nalazimo na jednoj strani: materijalno, telesno, čulno, ljudsko, prolazno, prljavo, mračno, a na drugoj: idealno, duhovno, misaono, nebesko, božansko, večno, uzvišeno. U okviru principa dvojstva, koje počiva na tendenciji razdvajanja, nadilaženje (transcendencija) se shvata kao kretanje od prvog niza ka drugom: od mraka ka svetlu, od ljudskog ka božanskom itd. To stanovište koje nadilazi dvojsvtvo se na radovima prikazuje sa jedne strane kao zalečenje velikog rascepa koji postoji između tih dvojnosti, a sa druge strane kao više, filozofsko-estetsko stanovište, odnosno viši nivo apstrakcije.

Međutim, Jasna se veoma dobro snalazi na polju onog neinteligibilnog, putenog.  U sferi ljubavi i erotike, ona pokazuje istraživački neumoran duh, koji nastoji da istraži sve aspekte i mogućnosti svog predmeta. Njen interes se kreće od najsuptilnijih vidova duhovne i religijske ljubavi, do najneobičnijih aspekata mistike seksualnosti. Ona dočarava nastojanja da se ljubav i seksualnost afirmišu i u njihovim najspiritualnijim i u njihovim najčulnijim vidovima. Razvija mističku tradiciju ljubavi u kojoj čovek otkriva u sebi urođeni apsolut. Ljubav koju oslikava je ljubav između naše ljudske i božanske prirode. Ljubljeni je božanski “čovek srca”, a ljubavnik je ljudska ličnost. Vizija nepoznatog, zov beskonačnog, tajanstveni dodir ljubavi, to su njene opsesije. Ptica duše simbolički predstavlja paradoksalni karakter mistike ljubavi, jer iako živi u kavezu tela, ptica uzleće put neba i leti u visinama, nedohvatljivim oku stvorenja. To je ona “nečujna ptica” iza koje se umetnica skriva.

Ipak, na radovima nema opčinjenosti lepotom materijalnog sveta i prirode, jer ona prihvata čulnost u ekstatičnom predavanju. Propadljivost sveta i bezgraničnost čežnje je ne ranjavaju – za nju je senzualnost samo podsticaj i energetska osnova postizanja slobode, radosti koja ne prianja. Svet se prepoznaje kao vid božanske moći, dakle ne kao mesto izgnanstva i bačenosti, nego kao nezaobilazni put samoprepoznavanja jednog u mnoštvu, put ljubavi. Jasna kao novi tip posvećenika ne nastoji da se oslobodi materijalnosti, čulnosti i pojavnosti, nego shvata njihov udeo u celini, jer se u njima ogledaju božanske energije, koje bivaju ponovo objedinjene kad rasute pojedinačne svesti shvate svoju zajedničku pripadnost.

Materijal čula, kao drama sveta, postaje – u najdubljem osećaju jedinstva – čista radost. Jasna objedinjuje estetičko-meditativne aspekte u jedisntven uvid. Poput jogine, usredsređuje se i identifikuje sa kosmičkim bivanjem kao totalitetom. Na ovom mestu izranja njena astrološka priroda koja prožima sebe velikom dramom života i bivstvovanja, postupno proširujući svoj vidokrug, ne samo na jedan svet i univerzum, nego na bezbrojne svetove i univerzume rasute u bezgraničnom prostoru i vremenu. Neograničena volja postaje polje zadivljujućeg zbivanja sveta, u koje ona uranja, s kojim se sjedinjuje i gde prepoznaje svu lepotu bivanja. U velikom širenju svesti, ona tada živi životom svih bića, diše njihovim dahom, deli njihove radosti i strahove i zna da posle tog časa – pošto je u tom ekstatičnom samoprepoznavanju sebe izjednačila sa svekolikim postojanjem – nema više čega da se boji, niti čega da se oslobodi. 

Njene reči, koje mi je nedavno uputila SMS-om, glase: “Bol je šansa da napredujemo. Strahovi nas suočavaju sa našom snagom. Tuđa mržnja je samo njihov nedostatak ljubavi. Ljubav je Bog. Sveprisutan. Cirkulše i obilazi nas da nas podseti da je tu, kada volimo. Od ljubavi je sve postalo i njoj se sve vraća.”

Ovim  proglasavam izložbu Jasne Đukić otvorenom.

LITERATURA:

• 1. Dušan Pajin: Unutrašnja svetlost. Novi Sad: Svetovi, 1997.
• 2. Vera Vučkovački-Savić: Umetnost Indije. Beograd: Prosveta, Beograd, 1959.
• 3. Žan Ševalije, Alen Gerbran: Rečnik simbola. Novi Sad: Stylos, Kiša, 2004.

1.  
   1. * Rad je nastao za potrebe otvaranja izložbe slika Jasne Đukić koje je upriličeno 12. novembra 2016. godine u Klubu kulture "Crna ovca". Snimak otvaranja možete pogledati OVDE.
2.  

Ukoliko su vašem časopisu ili veb-sajtu potrebni novinarski ili stručni tekstovi iz oblasti kojima se bavim, slobodno mi se javite putem formulara moji se nalazi OVDE.

Sa kojim sam sve medijima sarađivala i na kojim skupovima govorila možete pogledati OVDE.

• Tekst: Maja Vučković
• Fotografija: Aleksandar Jovanović
•  

Prethodni članak

OM - Muzika sfera

Sledeći članak

Doprinos zaštite prava životinja nenasilju