JezikPretragaContactYouTubeLinked In
English Serbian Latin

Ubistvo pod velom umetnosti

Ubistvo pod velom umetnosti

Danas, 2. septembra 2016. godine, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) otvara se izložba najpoznatijijeg, najkontroverznijeg i najbogatijeg umetnika današnjice, Demijena Hirsta (Damien Hirst). Postavka nazvana “Nova religija” istražuje kompleksne odnose između smrtnosti i vere, te fascinaciju naukom i tehnologijom, centralne teme istraživanja u dugogogišnjoj karijeri ovog umetnika, zbog čijeg je estetskog izraza stradalo nebrojeno životinja.    

Najavljujući prvo gostovanje Hirsta u Srbiji, British Council koji u saradnji sa MSUV realizuje ovaj projekat, pozvao je ljubitelje umetnosti da iskoriste priliku i upoznaju se sa radom jednog od “najznačajnijih savremenih umetnika na svetu”. Zbog čega ovaj umetnik ne sme da se smatra najznačajnijim, pa čak ni umetnikom?

Naime, konceptualist Demijen Hirst (Damien Hirst) se proslavio skulpturama napravljenim od mrtvih životinja umočenih u formaldehid kako bi svoja "umetnička dela" sačuvao što duže. Tokom njegove retrospektive u londonskoj galeriji Tate masakrirao je 9.000 leptira da bi napravio svoju instalaciju In and Out of Love, sazdanu od krila leptira zalepljenih bojom. Svake nedelje tokom trajanja te izložbe Hirst je u galerijski prostor donosio 400 novih leptira kako bi zamenio one koji su uginuli. Zbog ovoga je bio optužen od strane brojnih udruženja za zaštitu životinja, među kojima je i PETA, koja je njegov rad okarakterisala kao „sadistički, varvarski i jeziv." Osim što se kritikuje zbog morbidnog pritupa životu, kritike u prilog ovom umetniku se odnose i na činjenicu da Hirst ne pravi samostalno svoja dela već ima druge umetnike koji oživljavaju njegove ideje. Čuvene slike sa tačkama su gotovo u potpunosti radili drugi, a lobanja sa dijamantima je bila urađena u juvelirnici, čime opravdava status plagijatora. Hirst se branio od ovih kritika upoređujući sebe sa modnim dizajnerima koji ne kroje sami odeću koja nosi njihovo ime.

Najpoznatija kolekcija Herstovih dela je "Prirodna istorija" (eng. Natural History) koja se sastoji od mrtvih životinja (krava, ovaca, ajkula itd.), ponekad isečenih i postavljenih u staklene vitrine i bazene napunjene formalinom, dok je najpoznatije delo iz ove serije “Fizička nemogućnost smrti u umu nekog živog” (eng. The Physical Impossibility of Death in the Mind of Someone Living). Delo je u stvari mrtva tigrasta ajkula prethodno ulovljena od strane ribara u Australiji, teška 22 tone i duga 3,6 m, postavljena u vitrinu sa formalinom. Delo je trebalo da šokira, ali i izazove pomešana osećanja. S jedne strane sažaljene zbog smrti ovog predivnog bića, a sa druge strane zadovoljstvo zbog toga što je životinja koje se ljudi toliko plaše sada bezopasna, što je od lovca postala plen. Originalna skulptura se raspala 2004. da bi je Hirst zamenio identičnom nešto kasnije.

Podsetimo, komercijano pecanje, u šta svakako spada i ovakav umetnikov ulov, ubija stotine milijardi riba godišnje, daleko više od bilo koje druge industrije, čime se ozbiljno narušava ekosistem. Čak 90 odsto populacije velikih riba istrebljeno je u proteklih 50 godina. Morske  životinje se uništavaju alarmantnim tempom. Akademski naučni časopis ”Science” tvrdi da će 2048. godine okeani biti „očišćeni“ od riba. Vodeći environmentalisti vide kraj većini vodenog života već za manje od dve decenije.

Iz pomenute serije radova je i Herstovo „delo“ In His Infinite Wisdom – zapravo u formalin uronjeno deformisano telo krave. Hirst je nastavio u istom ritmu, delima kao što je The Dream, koje prikazuje konja umočenog u formaldehid sa rogom pozicioniranim na njegovoj glavi tako da podseća na jednoroga, i Mother and Child divided u kome se prikazuju krava i tele presečeni na dva dela i izloženi u četiri odvojene akvariuma. Herst je izjavio da vidi krave kao „mrtve objekte“ ili „hodajuću hranu“ aludirajući na činjenicu da je govedina najpopularnije meso u Velikoj Britaniji. Hirst je svakako imao dobru nameru, skretanje pažnje na ovu vrstu konzumerizma, ali je to učinio na pogrešan način.

Iskorišćavanje životinja na bilo koji način neprimereno je današnjem stepenu razvoja i spada pod zastarelu i nehumanu praksu postupanja prema njima. U 21. veku u galerijskim prostorima ne bi smela da se promoviše ovakva primitivna i okrutna umetnost. Savremeni umetnici poimaju umetnost drugačije od antičkih (kod kojih je ona shvatana kao podražavanje prirode), trudeći se da što više šokiraju čula i moral, što je karakterističan izraz ljudske osobine koja protivureči prirodi, pa i samoj ideji estetike. Suprotno razumevanju lepote koje ima u vidu ovakve svirepe postupke, pogrešno predstavljene kao artističke, zalaganje za lepotu u okviru angažovane umetnosti znači upravo suprotno – poštovanje okruženja, ograničenje zagađenja, sprečavanje razaranja itd., što predstavlja diskurs političke i dubinske ekologije, ali i same nauke o čulnom saznanju. Ako umetnost treba da nas edukuje o aktualnim društvenim temama i problemima, razvije osećaj za lepo i empatiju, onda bi trebalo da se priklonimo onoj umetnosti koja to zaista i čini.

  1. Tekst: Maja Vučković
  2. Foto: NewsOK, Dailymail, DailyNews, DailyBeast, Welt
  3.  

Ukoliko su vašem časopisu ili veb-sajtu potrebni novinarski ili stručni tekstovi iz oblasti kojima se bavim, slobodno mi se javite putem formulara moji se nalazi OVDE.

Sa kojim sam sve medijima sarađivala i na kojim skupovima govorila možete pogledati OVDE.

Dobrodošli na moj sajt!

Ovde ćete naći tekstove o bioetici, estetici, ekofilozofiji, aktivizmu za prava i zaštitu životinja, zatim alatke za zdraviji i spokojniji stil života, kao što su joga i veganstvo, ali i upotrebne i ukrasne predmete koje izrađujem, a koji su deo radionice AHIMSA YOGA & ART.
Nadam se da ćete ovde pronaći mnogo više od toga, pre svega motivaciju za svoje aktivnosti i lični razvoj. 
  1. Namaste, Maja

Korpa

Korpa je prazna
Korpa je prazna
http://maja-vuckovic.com/inner.php/shop/

e-Obaveštenja

Registruj se sad!
Odjava

Ako želite da se odjavite sa liste, upišite kod za odjavu koji ste dobili kad ste kliknili na odjavu.

http://maja-vuckovic.com/inner.php/ajax
Molimo sačekajte ...
Nevažeća e-mail adresa

Galerija

Citati

Kada čovek zbog jela ili bilo koje druge sebične pobude ubija životinju, on zanemaruje svoju sopstvnu žudnju za pravdom.

Dalje
http://maja-vuckovic.com/inner.php/ajax
Molimo sačekajte ...

Anketa

Koji način ishrane primenjujete?
Click on an option to vote.

Partneri i akreditacije

       prijatelji yivotinja

      

      

vidza zoga