Vegetarijanstvo i opstanak planete Zemlje

„Ništa neće toliko pomoći ljudskom zdravlju niti povećati izglede za opstanak života na Zemlji kao prelazak na vegetarijansku ishranu.“ – Albert Ajnštajn

Samo neke vrste životinja, kao što su psi i mačke, uživaju pažnju gotovo svih ljudi. Mnogi prave veliku razliku između njih i drugih vrsta, a životinje vrednuju samo po tome koliko su korisne – neke su mazne pa su pogodne da budu kućni ljubimci, neke odane pa su dobri čuvari, a neke snažne pa zamenjuju čovekov rad. Međutim, sve one imaju ista prava: pravo na život, slobodu, hranu, kretanje... baš kao i čovek. To je osnovni razlog zbog kojeg trebamo da poštujemo sva živa bića i uvažimo njihova prava, pa čak i onih životinja koje nam nisu toliko privlačne i zanimljive. Razlog više je taj što u prirodi postoji savršen sklad i što svaka od njih ima svoju ulogu i svoje mesto. Ako se ta harmonija naruši, dolazi do neverovatnog nesklada koji uzrokuje mnoge posledice opasne po ljude i okolinu od koje zavisimo.

Zbog nepoštovanja tih prava, odnosno nehumanog odnosa prema drugim bićima, koji iz godine u godinu uzima sve veće razmere, opstanak planete Zemlje je u velikoj krizi, a zdravlje čoveka nestabilnije nego ikada pre. Glavni razlog tome su masovne industrije, a vodeća među njima je mesna industrija, trenutno glavni uzročnik globalnog zagrevanja. Životinje koje se uzgajaju za hranu ne samo da pate i trpe neverovtnu bol, provodeći čitave svoje kratke živote u kavezima, bez mogućnosti da bilo šta rade slobodno ili vide svetlost dana, nego im se u hranu, koja često nije svojstvena njihovoj vrsti, stavljaju antibiotici, što se direktno odražava na pogoršanje njihovog zdravlja, a posredno i zdravlja ljudi. Poslednja naučna istraživanja pokazuju da će, ukoliko nastavimo ovim putem, doći do nezapamćene katastrofe.

U današnje vreme se oko 80 odsto proizvedenih žitarica koristi za ishranu životinja, a godišnje se ubije više od 60 milijardi kopnenih životinja samo za hranu ljudi. Sečom šuma radi stvaranja pašnjaka uništavaju se brojne biljne i životinjske vrste, proteruje lokalno stanovništvo i podstiče promena klimatskog sistema – što je jedna od najozbiljnih pretnji ljudskoj vrsti i planeti Zemlji. Ako se to ne zaustavi, doći će do podizanja nivoa mora i okeana, povećanja broja uragana i tropskih oluja, a potom do velikih poplava.

Glad u svetu i ratni sukobi direktna su posledica ove disharmonije koja se lako može prevazići, jer prelaskom na bezmesnu ishranu dolazi do racionalnijeg trošenja prirodnih resursa i ravnopravnije raspodele hrane. Na površini zemljišta potrebnoj za proizvodnju samo jednog kilograma mesa, može se proizvesti čak 200 kg krompira!

Dakle, svako od nas je odgovoran kako za svoj život tako i za opstanak svih ostalih; naš izbor ima duboke posledice na sve što se dešava. Na taj način vegetarijanstvo doprinosi ne samo našem ličnom, nego i takozvanom javnom zdrvlju i boljitku. Samo jedna osoba koja prestane da jede meso spasi u proseku 10.000 životinja, a ujedno se oslobađa rizika od dobijanja mnogih, posebno modernih bolesti kao što su moždani udar, rak, srčana oboljenja itd. I ne samo to! Tako se uštede velike količine dragocene vode, smanjuje zagađenje i agresija, a svaki novi vegearijanac doprinosi održivosti planete i miru u svetu.

Zbog svega ovoga su mnogi mislioci, naučnici, sportisti, glumci, muzičari i druge poznate ličnosti bile upravo to – vegetarijanci. Među nima su: Nikola Tesla, Albert Ajnštajn (nem. Albert Einstein), Leonardo da Vinči (ital. Leonardo di ser Piero da Vinci), Isak Njutn (engl. Sir Isaac Newton), Mahatma Gandi (sanskr. Mohandas Karamchand Gandhi), Lav Tolstoj (rus. Лев Николаевич Толстой), Džordž Bernard Šo (engl. George Bernard Shaw), Džon Lenon (engl. John Winston Lennon) i mnogi drugi. Svi oni su se odlučili da to postanu jer su videli brojne prednosti takvog načina života. Probaj i ti i uveri se!

᷈

Vegetarijanstvo je staro koliko i čovečanstvo. To je pre svega način ishrane koji je zasnovan na namirnicama biljnog porekla, bez upotrebe mesa, ali ima i druga, ne samo fizička značenja. Sama reč potiče od latinske reči vegetus, što znači živ, prirodan, krepak, vegetatio – biljke, rastinje i homo vegetus – mentalno i fizički zdrava osoba.   

Ljudi postaju vegetarijanci iz raznih razloga: etičkih, jer smatraju da životinje imaju pravo na život pa da nije u redu iskorišćavati ih za hranu i druge ljudske potrebe, zatim ekoloških, jer se pri uzgoju životinja uništava plodna zemlja, spaljuju šume, zagađuju vode i vazduh pa tako utiče na globalno zagrevanje, kao i zdravstvenih razloga – meso životinja, a posebno otrovi koji se u njemu nalaze, uništavaju ljudsko zdrvlje i izazivaju brojne bolesti, dok vegetarijanska ishrana čuva zdravlje i produžava život. Tu su i duhovni razlozi, kojima se naglašava veza između vegetarijanstva (kao oblika nenasilja) i napretka, religijski, koji zabranjuju oduzimanje života i govore o mentalnom stanju mira, ali i drugi razlozi, poput ekonomskih – takva hrana je jeftinija.

Postoji više vrta vegetarijanaca. Laktovegetarijanci su oni koji ne jedu meso životinja, ali konzumiraju mleko i mlečne proizvode, dok striktni vegetarijanci, odnosno vegani, ne konzimiraju ništa životinjskog porekla. Oni jedu isključivo biljnu hranu, ali uz to ne nose kožu, krzno, vunu i svilu, niti koriste proizvode koji imaju životinjske sastojke. Postoje i brojne pogrupe: ovovegetarijanci – pored biljne hrane konzumiraju i jaja, ovolaktovegetarijanci –  ne jedu meso, ali jedu jaja, mleko i mlečne proizvode, peskovegetarijnci – osim biljne hrane jedu i ribu, te frutarijanci koji ne jedu čak svu biljnu hranu, već samo voće.

Vegetarijanstvo poslednjih godina postaje sve više predmet medicinskih istraživanja. Brojnim studijama je utvrđeno da vegetarijanci ređe obolevaju od visokog krvnog pritiska, infarkta, moždanog udara, malignih bolesti, gojaznosti, dijabetesa, demencije, alergija i bolesti imuniteta... Upravo zato ima sve više lekara koji promovišu takav stil života i preporučuju svojim pacijentima vegeratijanstvo kao put do samoizlečenja ili prevencije bolesti.

Iako je još uvek duboko ukorenjeno shvatanje da je meso neophodno u ishrani, pokazano je da 70 odsto energije potiče od složenih ugljenih hidrata. Meso tome ništa ne doprinosi jer 100 grama mesa sadrži tek 0,4 grama ugljenih hidrata. Zato je jasno zašto ga je lako izostaviti iz ishrane. Osim što nema dovoljno vitamina i minerala, meso stvara toksine koji opterećuju organizam i postepeno vode propadanju vitalnih tkiva.

Bez obzira što čovek može sve da jede, to ne znači da je za njega sve zdravo. Smatra se da mesna ishrana nije ni predviđena za čoveka jer se njegov telesni sistem razlikuje od sistema čistih mesojeda – nemamo kandže za lov, zube za kidanje mesa, jaku kiselinu za varenje žila i kostiju, kratak crevni trakt za brzo izbacivanje nesvarenog mesa i slično. Ako pogledamo životinjski svet, primetićemo da su najjače, najmasovnije i najveće životinje zaprvo biljojedi. Sve potrebno za njihov organizam one dobijaju iz biljne hrane.

Pretpostavlja se da je prvobitna čovekova ishrana bila upravo vegetarijanska. Današnji čovek se u pogledu ishrane udaljio od prirode; meso se konzumira više nego ikada pre, pa su i strahote koje nas pogađaju daleko veće. Stoga je celom današnjem čovečanstvu potrebna značajna promena, a ključna među njima je okretanje prirodnoj biljnoj ishrani sastavljenoj od voća, povrća, mahunarki i žitarica. Zato ne čudi činjenica što svakodnevno raste broj vegetarijanca u svim zemljama sveta, a posebno među mladima. Danas se pet odsto Amerikanaca izjašnjavaju kao vegetarijanci (od toga je dva odsto dece), ali se procenjuje da je taj broj širom sveta daleko veći.

* Esej je štampan za potrebe Grupe za monitoring, zaštitu životinja i očuvanje prirode Novosadskog humanitarnog centra u vidu pamfleta koji su deljeni deci školskog uzrasta na manifestaciji „Dan zdrave hrane i zaštite životinja“ održanoj 15. septembra 2012. godine u utočištu za životinje „Monikin salaš“ Društva za zaštitu životinje i prirode Đurđevo. Više informacija o manifestaciji možete saznati OVDE, a o aktivnostima Novosadskog humanitarnog centra (NSHC), sa kojima sam učestvovala u realizaciji projekta, OVDE. Objavljen je u knjizi "Dar ethosa: eseji o pravima životinja".

Ukoliko su vašem časopisu ili veb-sajtu potrebni novinarski ili stručni tekstovi iz oblasti kojima se bavim, slobodno mi se javite putem formulara moji se nalazi OVDE.

Sa kojim sam sve medijima sarađivala i na kojim skupovima govorila možete pogledati OVDE.

Autor: Maja Vučković