Kako sam počela da slikam jantre

Crtam odmalena. Prirodu, ljude oko sebe, društvene odnose, životinje, snove, vizije. Iskustvo iz srednje škole takođe je uticalo na moje umeće crtanja i slikanja, pogotovo časovi nacrtne geometrije i slobodnoručnog crtanja. U vreme kada sam počela da slikam, često sam ga kombinovala sa crtanjem i primenjenom umetnošću, izradom predmeta od upotrebne vrednosti, u čemu mi je pomogao otac, veliki majstor toga.

Tek na fakultetu započinjem kontinuirano i ozbiljnije slikanje, najpre uljanim bojama, a potom i akrilom. U slikanju sam bila samouka. Zahvaljujući majci dizajnerki, koja se likovnom umetnošću bavi ceo život, imala sam priliku da posmatram kako nastaju dela, igram se bojama, eksperimentišem i sama stvaram. Nakon nekog vremena, počela sam da upijam tehnike slikanja od lokalnih umetnika, mahom prijatelja, koji su me dodatno uputili na zanatski deo, kao i od vrhunskih majstora koje sam, kao novinarka kulturne redakcije nekoliko medija, intervjuisala na slikarskim kolonijama.

Najpre sam slikala ono što sam već pronailazila dovršeno, a što me je na neki način privuklo; dela drugih umetnika koja su mi se dopala na prvi pogled i kojima sam želela da budem okružena, ali i da ujedno isprobam svoja umeća na njihovim koracima. Nakon toga sam počela sve više da istražujem s idejama pa sam sve češće stvarala nova, delom inovativna, a delom inventivna dela, koja bi se mogla podvesti pod ekspresivni egzistencijalizam.

Kako sam dublje zalazila u istočnjačku filozofiju, tako me je sve više počinjala interesovati indijska umetnost. Joga, i s njom u vezi meditacija, kojom sam se već duže vreme bavila, to interesovanje je samo produbila, te sam počela da slikam jantre (sanskrit: yantra – instrument, mašina) i izrađujem predmete primenjene umetnosti koji se koriste u jogičkoj praksi. To iskustvo, uz predznanje tehničkog crtanja, koje je doprinelo lakšem oslikavanju geometrijskih oblika, kao i kasnije radionice crtanja fraktala, pomoglo mi je u vežbanju srpljenja, preciznosti, koncentracije i usmerenosti, što je za slikanje tih motiva, neophodno. Zbog svega toga, osećala sam se kao "na svom terenu".

Sve jantre radim po pravilima drevne indijske umetnosti, odnosno vedskih metoda, što podrazumeva korišćenje predviđenih boja, koje su u mom slučaju isključivo ekološko-veganske. To mi je vremenom postalo veoma važno jer ne samo da je u skladu s jogičkom etikom nenasilja, već i ličnim preferencijama, budući da kao zagovornica prava životinja taj princip pokušavam da ugradim u ono čime sam okružena. Otkrivši  dublju simboliku jantri i uvidevši direktnu povezanost svega, one postaju moje krajnje opredeljenje i umetničko-spoznajna vodilja ka putu pronalaženja unutrašnje svetlosti. 

OVDE možete odabrati neku od jantri za sebe ili poručiti za poklon.

Autor: Maja Vučković

Prethodni članak

Kompozicija jantre