JezikPretragaContactYouTubeLinked In
English Serbian Latin

Lična filozofija

Lična filozofija

Kako sam borbu za prava životinja integrisala u svakodnevni rad

Jedna od najvažnijih lekcija koje sam još u ranoj mladosti naučila, daleko pre studija filozofije, jeste sposobnost da se u svakoj situaciji kritički misli i u skladu sa tim deluje. To je koristan alat koji možemo da primenimo u svakom zanimanju i trebalo bi da to činimo uvek. Međutim, ta sposobnost ne podrazumeava kritiku svega, uvek i po svaku cenu, pristrasnu i subjektivnu kritiku. Kritičko razmisljanje uključuje distanciranje od sopstvenih ubeđenja i predrasuda, od naučenog, doživljenog i usvojenog. Ako je ispravno, trebalo bi da vodi pozitivnom delovanju i jedinstvu sa sobom i okolinom. Balansu. Tome takođe uči i joga, koja me je dodatno usmerila u tom pravcu, dok su mi pri integrisanju sopstvenih stavova u svakodnevni život pomogli mnogobrojni kursevi  i radionice, među kojima posebno mesto ima trening dubinske psihologije, vođene meditacije, seminar istraživačkog novinarstva i univerzitetski kurs o odnosu čovek-životinja.

Verujem da svi koji su izgrađene ličnosti treba da nauče da kritički razmišljaju i svoju ulogu edukatora vidim pre svega kao kao takvu  - da naučim druge tome. U nastavi zaštite životinja, aktivizmu, jogi, spisateljstvu, kao i drugim poljima moga delovanja, vodilja je upravo ta, da pomognem drugima da izgrade sposobnost kritičkog promišljanja i izgrađivanja vlastitih stavova, a potom delovanja u skladu sa njima. Sav moj rad se kreće u tom pravcu – propitivanja postojećih stavova, uvreženog mišljenja i naučenog ponašanja, te neposredno zauzimanje za podoban način delovanja, uz konstantno građenje mostova između akademske i aktivisičke zajednice.

Konkretno, bavim se pitanjima prava i zaštite životinja i životne sredine iz ugla kritičke teorije, studija kulture, dubinske ekologije i bioetike, ne samo teorijski već i u praksi. Jer je akcija ta koja menja našu stvarnost. Moja angažovanja uključuju propitivanja aktuelnih mehanizama represije kroz probleme antropocentrizma, u svetlu mogućeg proširenja svesti, otvorenosti za napredak i jedinstvo života. Lični filozofski argumenti idu u korist prava i oslobođenja životinja i nove etike životne sredine. U svom radu Ahimsa – etičko načelo nenasilja na putu ličnog i kolektivnog napretka i kasnije u knjizi Dah empatijete eseju "Prava životinja kao moralni zahtev" pokušala sam da prikažem analogiju između abolicionizma u 19. veku i “novog abolicionizma” 21. veka koji nastoji da oslobodi ne-ljude iz ropstva od strane ljudi i ideologije ljudske nadmoći. Kao aktiviskinja i jogina, pokušala sam na naizgled oprečan, ali ujedinjavajući način, da kroz delovanje ukažem na značaj prevladavanja moralnog, duhovnog, socijalnog i ekološkog dualizma između “ljudi” i “životinja” (stoga je i moj joga stil nazvan Ahimsa joga), a kao nastavnica zaštite životinja i ekofilozof trudim se da te ideje integrišem u redovan školski sistem. Kroz teorijski i praktičan rad pokušavam da ukažem na vezu između prava životinja i prava ljudi, odnosno važnost oslobođenja životinja generalno.

Pored istraživačkog rada, veoma sam posvećena misiji držanja nastave. S obzirom da predajem društveno relevantne, ali kontroverzne teme, koje nemaju vodeće mesto u našem društvu, najviše nastojim da kod svojih učenika probudim kritički proces razmišljanja. Najvažniji korak koji učitelj može da načini prilikom razvijanja takvog mišljenja kod učenika jeste da stvori pozitivno okruženje za učenje uz poštovanje i promovisanje intelektualne različitosti. Jedan od načina poštovanja i promovisanja te različitosti jeste transparentno i nepristrasno iznošenje informacija o različitim faktima, kao i njihovo ocenjivanje u različitim kontekstima.

Učitelji, bilo oni profesori, nastavnici ili instruktori, ne bi trebalo da se predstave svojim učenicima kao vatrene pristalice određene strane, iako svoje stavove mogu jasno izneti, već treba da pokažu intelektualnu otvorenost kako ne bi ostavili negativne posledice na iskustvo i učenje svojih polaznika. Na mojim časovima igram ulogu moderatora, prezentera i mentora, umesto aktiviste. Kao nastavnik, sebe smatram posrednikom, delom grupe, ko-učenikom. Prikazivanje sopstvenog iskustva, ali i tuđih, a drugačijih, pokazalo se da motiviše učenike da aktivno učestvuju u nastavi i uče, da rade na sebi tokom nastave i van nje. Zauzimajući neutralan stav budimo intelektualne sposobnosti učenika, logičko i kritičko razmišljenje, koji vode do odabira sopstvenih stavova i delanja. Ona nam pomažu ne samo da budemo graditelji svojih sudbina, već i da postanemo odgovorni za svoje postupke, bez osećaja da su nam oni nametnuti od strane drugih. To nas čini jedinstvenim ličnostima, osvešćenim i slobodnim.

Škole, kao i druga mesta za učenje, su odraz šireg društva, pa nažalost često nisu mesta prosvetljenja i tolerancije, iako bi trebalo to da budu. One imaju veliki potencijal, ali su i dalje pod uticajem istorijskih oblika eksploatacije i ugnjetavanja. Edukatori moraju da budu svesni toga, i inkluzivni, u najširem mogućem smislu: oni moraju da osveste kulturni i istorijski kontekst u kojem podučavaju. Društvena nauka nudi moćne alate za olakšavanje promene, stimulisanje debata i akcija. U tom procesu, filozofi-praktičari imaju centralnu ulogu. Iako su se brojni mislioci kroz istoriju bavili temama zaštite prava životinja i očuvanja planete, oni nisu uspeli da skrenu pažnju s isključivo antropocentrične vizure jer im je mahom nedostajala praksa. Sve što su promišljali ostalo je na teorijskom nivou, a naredne generacije su to samo produbljivale, sve do sedamdesetih godina prošlog veka kada prevlast uzima aktivno delovanje. A cilj aktivnog delovanja, onog koji je u skladu sa etičkim idejama koje zastupamo, jeste ukazivanje na osnovni moralni princip - jednakost uvažavanja interesa (koje nije ograničeno samo na ljudsku vrstu) i zahtev da se proširi zajednica bića kojima se priznaju osnovna prava.

Stoga upravo ovakvim svojim radom pokušavam da doprinesem stvaranju pravednijeg i humanijeg društva i trasiranju budućnosti koja će ostati narednim generacijama zasnovane na vrednostima jednakosti. Moja filozofija je ona koja teži da svima koje podučavam dam jednaku priliku da kritički misle kako bi najlakše i najkvalitetnije uvideli načine ka dostizanju takvog puta.

Maja Vučković

Dobrodošli na moj sajt!

Ovde ćete naći tekstove o bioetici, estetici, ekofilozofiji, aktivizmu za prava i zaštitu životinja, zatim alatke za zdraviji i spokojniji stil života, kao što su joga i veganstvo, ali i upotrebne i ukrasne predmete koje izrađujem, a koji su deo radionice AHIMSA YOGA & ART.
Nadam se da ćete ovde pronaći mnogo više od toga, pre svega motivaciju za svoje aktivnosti i lični razvoj. 
  1. Namaste, Maja

Korpa

Korpa je prazna
Korpa je prazna
http://maja-vuckovic.com/inner.php/shop/

e-Obaveštenja

Registruj se sad!
Odjava

Ako želite da se odjavite sa liste, upišite kod za odjavu koji ste dobili kad ste kliknili na odjavu.

http://maja-vuckovic.com/inner.php/ajax
Molimo sačekajte ...
Nevažeća e-mail adresa

Galerija

Citati

Gledajući na ljude kao na superiorne drugim životinjama, specisti daju veću težinu ljudskim interesima nego jednako vitalnim ili vitalnijim interesima ne-ljudi.

Dalje
http://maja-vuckovic.com/inner.php/ajax
Molimo sačekajte ...

Anketa

Koji način ishrane primenjujete?
Click on an option to vote.

Partneri i akreditacije

       prijatelji yivotinja

      

      

vidza zoga