JezikPretragaContactYouTubeLinked In
English Serbian Latin

Veliki sistemi joge

Veliki sistemi joge

Gjana, Hatha, Karma, Bhakti i Radža joga

Joga je drevna nauka o samoostvarenju koja je nastala u Indiji, i svrstava se među šest glavnih indijskih filozofskih škola ili sistema. Nauka joge objašnjava se u filozofskoj raspravi Bhagavad Gita, najvažnijem indijskom svetom spisu, kao i u Joga sutrama, zbirci izreka koja predstavlja kompilaciju i sistematizaciju svih dotadašnjih znanja o jogi.

Reč joga potiče od sanskritske reči yuj (u latinskom jungere, jugum,a engleskom yoke), što znači: “povezati zajedno”, “držati čvrsto priljubljenim”, “privezati”, “ujarmiti”. Ovo jedinstvo se traži i ostvaruje u svim aspektima ličnosti i života uopšte, a u svom najvišem smislu odnosi se na sjedinjenje pojedinačne, individualne duše sa beskonačnim duhom, odnosno pojedinačne ljudske svesti sa božanskom svešću. Ova božanska svest, iz koje je nastalo sve što postoji, u indijskoj tradiciji naziva se sat-chit-ananda, što se prevodi kao: večno, svesno i radosno postojanje. Joga istovremeno predstavlja i stanje jedinstva kojem se stremi i metod da se ono postigne.

U Joga sutrama, joga se definiše kao yogas chitta vritti nirodhJoga je umirivanje (neutralisanje) vrtloga osećanja ili misli kojima upravlja ego. U tradiciji joge ego se uglavnom poima kao duša koja je zaboravila svoju pravu prirodu i poistovetila se sa telom, odnosno materijom. Joga, odnosno jedinstvo nastaje kada se ovi vrtlozi neutrališu i kada um postane poput mirnog jezera u kojem se jasno ogleda savršenstvo naše duše.

Stari mudraci Indije su pružili različite metode i sisteme pomoću kojih bi svako prema svojoj prirodi, temperamentu, sklonosti, telesnim i duhovnim sposobnostima mogao da razvije svoje unutarnje potencijale. Drevni izvori spominju 108 sistema odnosno vrsta joge od kojih se po značenju izdvaja oko dvadeset. U pomenutoj Bhagavad Giti, koja se smatra “Biblijom Indijaca”, izloženo je pet osnovnih sistema joge. To su: Gjana, Hatha, Karma, Bhakti i Radža joga. I pored prividne različitosti, ovi sistemi se međusobno ne isključuju, već se prožimaju i nadopunjuju, a vode ka jednom cilju: dobrom telesnom zdravlju, mentalnoj uravnoteženosti i višoj svesnosti.

GJANA JOGA

Smatra se da se prva pojavila tzv. Gjana Јоgа ili Đnana Joga (sanskr. jnana – transcendentna mudrost) koja se prevodi kao joga znanja ili joga mudrosti. To je zapravo joga razlučivanja i uvida, filozofski pristup svim pojavama putem analize i razlikovanja. Njeni začetnici bili su rišiji, sveti ljudi, filozofi-samotanjaci koji su sačinili veoma naprednu filozofiju, a čiji su koncepti prisutni i u našim razmišljanjima  poput ideja o rođenju, reinkarnaciji, karmi. Oni su razmišljali i meditirali o nastanku života i sveta, o smislu življenja, odnosno čoveka, boga i kosmosa – pitanja koja čovek sebi postavlja u momentu kada postaje svesno biće. Nebrojeno puta postavljali su pitanja “Ko sam ja?”, “Odakle sam došao?”, “Zašto sam ovde?“, “Kuda idem?”.[1]

Dubokim poniranjem u suštinu stvari, analizirajući prirodu i pojave, rišiji su nastojali da otkriju čistu istinu, pravu stvarnost. Spoznavanjem sopstvene prirode putem razmišljanja i kontemplacije, te razlučivanjem istine od neistine, nastoji se da se dosegne sama suština i svrha postojanja. Oni su uočili da u pojavnom svetu, koji je u stanju neprekidnih promena – rađanja, rasta, kulmninacije, opadanja i raspadanja – postoji i nešto nepromenljivo. To je, kažu oni, duh koji je večit, koji nema ni početka ni kraja. Vreme i prostor su nestvarni – oni su samo tvorevina ljudskog ograničenog uma. Postoji samo nemerljiva večnost i beskonačnost prostora. Onaj osnovni duh u čoveku nije vezan ni za vreme ni za prostor: telo umire, ali duh ostaje. Prema učenju joge, smrt se ne događa već samo nastupa transformacija prethodnog stanja. U momentu telesne smrti čoveka, njegova svesnost se prenosi na drugi, astralni plan, u kome je ona supstancijalna i vanvremenska. Svako iskustvo kroz koje čovek prođe u tokuživota ostavlja neki otisak, pečat na njegovo astralčno telo; svaka misao, reč ili akcija utiksuju se na specifičan način ostavljajući nevidljiv ali neizbrisiv trag. Ovim utiscima, koji se na sanskritu zovu samskare, pridaje se veliki značaj, jer se povezuju sa zakonom Karme – zakonom uzroka i posledice. 

Gjana jogi teži jedinstvu razvijanjem sposobnosti razlučivanja i nepristrasnog posmatranja, ali i samodisciplinom, istrajnošću i nevezanošču. Ovom jogom se bave prvenstveno ljudi snažnog intelekta i skloni promišljanju. Gjana jogi sposobnošću razlučivanja postepeno odvaja istinu od iluzije dok naposletku ne spozna apsolutnu istinu i ne sjedini se sa njom.Ova joga se može smatrati tipičnom za klasične Upanišade koje naglašavaju ulogu znanja u sticanju oslobođenja od samsare (životnog vrtloga kao večitog toga rađanja, umiranja i ponovnog rođenja).

Ovaj vid prakse zahteva duboko iskustvo života i iznad svega – čisto srce. Upuštati se u ovu vrstu kontemplacije bez prethodne pripreme može biti opasno po duhovni razvoj aspiranta. Sagledavanje, recimo, prolaznosti svega u životu, može odvesti pojedinca u osećanje besmisla, apatičnost i depresiju. On nema sposobnost sagledavanja svoje sebičnosti. Takva praksa, umesto da ga otvara prema svetu i ljudima, čini ga u stvari, sve više introvertnim. Spoznaja je fragmentarna i nije “legla” na plodno tlo.

Krajnji cilj Gjana joge jeste sagledavanje jedinstva sa svim ljudima i stvarima u životu, iz kojeg nastaje beskrajna ljubav – karuna. Budisti Mahajana ističu neophodnost razvijanja ljubavi i saosećanja – karune uporedo sa razvijanjem mudrosti – prađne. Veliki budistički mislilac Nagarđuna, koji je živeo u drugom ili trećem veku u Indiji, svojim Prađnaparamitra sutrama koje su mu, prema legendi, razotkrile Nage – mistični red jogija, izvršio je snažan uticaj na filozofiju Budizma.

HATHA JOGA

Druga vrsta joge je ona koju većina ljudi danas poznaje, a zove se Hatha joga tj. Ha-Tha joga i sastoji se od položaja (asana) i vežbi u pokretu koje su usklađene sa disanjem, zatim vežbi disanja (pranajama), koje se uglavnom izvode u sedećem položaju, kao i dva tipa kompleksnih vežbi, a to su mudre i bandhe.

U tradicionalnoj Hatha jogi određene prakse su bile uvod u postizanje savšenog tela takođeći za života,a potom i “božanskog tela” posle fizičke smrti. Put da se to postigne bila je telesna praksa uobličena kao Hatha joga. Iako ovaj cilj danas nije ubeljiv, kako smatra Pajin u svom delu Joga – duh i telo, ono što je ubedljivo jeste to što praksa Hatha joge tvori sistem koji predstavlja “jednu od najingenioznijih kultura tela u istoriji ljudske kulture uopšte”.[2]  Određene sisteme vežbi Hatha joge možemo upražnjavati kao put psihofizičkog razvoja – na vlastitu dobrobit, nezavisno od tradicionalnog okvira i verovanja u koje je je on smešten. Otuda se joga u poslednjih stotinjak godina razvila u popularnu praksu i učenje.

Joga razlikuje pet osnovnih energija koje upravljaju različitim aktivnostima tela. Praktikovanjem Hatha joge postiže se njihovo usklađivanje, a to se pozitivno odražava i na psihičko stanje aspiranta. Kada neusklađenost energija u telu duže opstaje, čovek nema snage da usredsređeno i staloženo obavlja životne zadatke, oseća se “razbijeno”, a energije u njegovom suptilnom telu takođe su neusklađene. Pre ili kasnije, ova neravnoteža se odražava i na fizičko telo. Svakako da razloge za nastanak energetskog disbalansa treba tražiti mnogo dublje, u samoj psihi pojedinca, njegovom karakteru, ali to je u domenu drugih vrsta joge.

Postoje primeri koji dokazuju suptilnu povezanost između stanja svesti i energija koje vladaju u nama i svakodnevnih životnih situacija. Vežbajući jogu, mnogi su uspeli da reše neke životne probleme. Jednostavnim vežbanjem doveli su energije u skladan odnos, oslobađajući se unutrašnjih frustracija i potisnutih impresija, uskraćujući “hranu” koja je održavala u životu negativne unutrašnje programe. Odjednom su se “otvorile” šanse na materijalnom i finansijskom planu, uskladili se emotivni odnosi, ostvarila se poznanstva sa pravim ljudima. Praktikovanjem joge prikupljaju se razbijene energije u telu i vraća se sposobnost usredsređivanja, pažnja više nije raspršena, postiže se unutrašnji mir, jača sposobnost uvida, razlučivanja istine od neistine i prepoznavanja suštine pojavnosti stvari u životu.

Redovnim vežbanjem joge na neobjašnjiv način nestaje “glad” prema nekim stvarima koje konzumiramo da bismo popunili “ praznine” koje se poput dubokih jama nalaze u nama. Postiže se stanje svesti u jogi poznato kao santoša – ispunjenost, samodovoljnost. To se odnosi ne samo na fizički osećaj gladi, već i na emotivni i psihički. Joga nam nudi šansu da nenasilnim putem menjamo navike, tj. one gube svoju magnetičnu i gravitacionu moć, jer se mi menjamo. Dolazi do postepene razgradnje ustaljenih navika i modela ponašanja, razmišljanja i osećanja, koje naм onemogućavaju da sagledamo celovitost života. Približavamo se sebi, svom pravom Sopstvu. “Telo je kočija, čula su konji, razum su uzde, inteligencija je kočijaš i Sopstvo je putnik”, stara je izreka Upanišada. Put Hatha joge, fizičke joge, u bogatom filozofsko-praktičnom sistemu drevne Indije, služi kao solidna osnova za duhovni razvoj.

KARMA JOGA

Reč karma, odnosno karman, potiče od sanskritskog korena kri, što znači raditi, delati. Karma joga se prvi put pominje i opisuje u Bhagavad Giti koja svaki rad, makako bio sitan, definiše kao akt stvaranja, pa prema tome, ono što predstavlja radost. Istovremeno, karma je i uzročno-posledični zakon kosmičkog zbivanja jer su ne samo pojedinci već i svetovi podređeni kružnom zakonu beskrajnog nastajanja i propadanja.

Karma je svaka uslovljena akcija, dobra ili loša, koja ima motiv i traži neki rezultat. Karma joga podrazumeva nesebičan rad i aktivnost koji nisu motivisani nikakvom nagradom niti vezivanjem za plodove svoga rada. Veliki umetnici, slikari, arhitekte i vajari drevne Indije često nisu potpisivali svoja dela i ostajali su anonimni. Nisu se vezivali za svoja velika dela i talente, niti tražili priznanja, nisu bili gordi, već su uživali u kreativnom radu ne doživljavajući sebe kao nekoga ko radi, već nekoga kroz koga se dela.

Karma joga je put za one koji su po prirodi energični i skloni radu. To je zapravo joga akcije, delovanja, duhovni stav čoveka koji se opredelio za aktivan život (ne za život posvećenika, askete ili kaluđera), ali koji se odriče nagrade za svoja dobra dela, kako bi se oslobodio vezanosti za svoju karmu.  Svi sistemi joge podrazumevaju ono što je osnovni sadržaj karma joge u ovom značenju – da jogin postiže (karmičku) nezavisnost ili nevezanost za posledice svojih dela (tj. oslobađa se karme). Razlika je u tome što je u Karma jogi akcenat na tome da se to postigne u samom činu, delanju, a ne posredno, nekom drugom praksom, koja jogina oslobađa karme, odnosno zavisnosti od posledica vlastitog dela.

BHAKTI JOGA

Bhakti joga je joga predanosti Bogu. Reč bhakti proizilazi iz sanskritskog korena bhuj – što znači delati, učestvovati, čime se asocira na ritualno izražavanje obožavanja, prvenstveno upućeno bogu. Ovde treba imati na umu istorijski i kulturološki koncept ideje Bhakti joge; za siromašnog Hindusa, pristup bogu je mnogo lakši posredovanjem, odnosno samo ritualnim manifestovanjem obožavanja, pre nego primenom učenja karme ili putem čistog znanja – đnane.

Bhakti joga je put ljubavi, odanosti, posvećenja nekom uzvišenom idealu, uzoru ili bliskoj osobi. Kontemplativnim putem Bhakta (posvećenik Bhakti joge, poštovalac, obožavalac, vernik) izgrađuje svoj lični odnos sa svojim idolom, uzorom, bogom, s kojim se sjedinjuje u mističnom spiritualnom blaženstvu.

Osnovna ideja Bhakti joge je unošenje ljubavi i viđenje boga u svim aspektima života. Lišen svake sebičnosti, Bhakta želi da prigrli svakog čoveka koji je u nevolji i njegovo služenje bogu zapravo je služenje čovečanstvu. On smatra da je snaga ljubavi beskrajno velika, da širenje ljubavi u svetu može da doprinese smanjenju društvene nepravde, nasilja, ratova kako bi, na kraju, preovladala opšta harmonija u celom svetu[3]. Bhakta prepoznaje lepotu Boga svuda oko sebe. U njemu gori ljubav prema svima i svemu, obuzet je blaženstvom. To stanje svesti zove se Madhura – božanska slatkoća. Bhakti joga omogućuje čoveku da prevaziđe smrtno telo podložno karmi i reinkarnaciji i uz pomoć Krišne postigne sjedinjenje.[4]

Bhakte nastoje da delaju, osećaju i razmišljaju održavajući sve vreme svesnost o bogu. Podsećanje na boga, razmišljanje o bogu, pevanje božjeg imena, prepoznavanje božje volje u svemu, postulati su Bhakti joge. Bhakta prihvata sve što mu se dešava u životu kao božju milost i mogućnost da pročisti dušu i tako se približi bogu. Ljudi jakih emocija jesu potencijalne Bhakte. Emocije hrane i podstiču svaku misao i akciju. Kada su razbijene – one su slabe, ali kada su usmerene – postaju izuzetno moćne. Kada se usmeravaju ka božanskom principu – emocije prerastaju u devociju. Međutim, pogrešno razumevanje Bhakti joge vodi u dogmu, koja vrlo brzo prerasta u fanatizam i netoleranciju. Ne treba zaboraviti da reč bhakti potiče od sanskritskog korena bhađa, što znači “obožavati, voleti, služiti”.

Psihološki gledano, Bhakti joga je izvanredan metod pomoću kojeg se uravnotežava preterana rigidnost i vezanost za intelekt. Od velike je pomoći u otklanjanju intelektualne “konstipacije” i moćno sredstvo za oslobađanje i kanalisanje emocija. Danas su ljudi veoma zatvoreni, retko se smeju i slobodno izražavaju osećanja. Emocije se često ispoljavaju eksplozivno, nekontrolisano, nekultivisano i destruktivno. Stari tekstovi govore o tome da je u vremenu u kojem živimo, tzv. Kali jugi[5], stalno ponavljanje božjeg imena jedina delotvorna tehnika (sadhana). Kali juga je vreme velikog stresa, konfuzije i uznemirenosti. Svakako da je radi održavanja dobrog zdravlja preporučljivo vežbati Hatha jogu i tehnike disanja, ali se čini da su svi drugi oblici joge, kao što su rituali, duge meditacije i slično, za populaciju Kali juge suviše zahtevni.

RADŽA JOGA

Radža joga, u prevodu kraljevska joga, predstavlja najviši oblik joge. To je duhovni put koji vodi do realizacije, kroz disciplinu tela, samouzdržavanje i beskompromisnu kontrolu uma. Shvativši potpunu prirodu tela, uma i opstva i postavši gospodar svojih čula, sledbenik Radža joge se identifikuje sa samim gospodaremn univerzuma. Radi uspešnog ostvarenja tog cilja on mora najpre da prođe kroz sve discipline Hatha joge jer, kako beleži Hatha joga pradipika, zbirka klasičnih tekstova iz 17. veka o naprednim vežbama Hata joge, “Nema Radža joge bez Hatha joge ni Hatha joge bez Radža joge”. 

Priroda uma  misli se na svesni, podsvesni i nesvesni deo) smatra se preprekom u vidu kružnih formacija (vrittija), poput koncentričnih talasa koji se formiraju kada bacimo kamen u vodu, a koja sprečava Svest (Purusha) da se u svoj svojoj blistavosti i čistoći nesmetano manifestuje kroz instrumentum – telo (Prakriti). Svakodnevnim vežbanjem pomoću tehnika koncentracije, meditacije i  samoposmatranja, te razvijanjem unutrašnjeg stava nevezivanja (vairagya) može se postići oslobođenje od patnje (moksha).

Put Radža joge opisao je pre oko 2500 godina svetac i mudrac Patanđali u svojim Joga sutrama, uputstvima do sada neprevaziđenim po mudrosti, jasnoći i konciznosti.[6]  Sam naziv ove joge govori o tome koliko je ona zahtevna. Teško se danas u doba Kali juge može naći čovek koji bi bio u stanju da ispoštuje principe Radža joge, a još teže da postigne prosvetljenje.

Ona obuhvata prethodno pomenute vrste joge, ali uključuje i praksu meditacije i kontrole uma i životne energije. Takođe se naziva i Osmokraka ili Aštanga joga (Ashtanga – osam krakova, osam udova), jer opisuje osam stadijuma ili koraka kroz koje nužno prolazi svaki duhovni tragalac da bi došao do krajnjeg cilja, samoostvarenja. Tih osam krakova su:

1. Jama (yama – zabrane, kontrola, obuzdavanje) – pet stvari od kojih jogi treba da se uzdržava kako bi napredovao na svome putu: Ahimsa (nenasilje), Satja (satya – nelaganje, istinoljubivost), Asteja (asteya – negramzivost), Bramačarja (brahmacharya – uzdržavanje od predavanja čulnim užicima) i Aparigraha (nevezanost).

2. Nijama (niyama – propisi, preporuke) – pet stvari koje rađa jogi treba da radi i razvija kako bi napredovao na svome putu ka jedinstvu: Sauča (saucha – čistoća tela i misli), Santoša (santosha – zadovoljstvo), Tapas (tapasya – strogost, samodisciplina), Svadjaja (swadhyaya – samoposmatranje, introspekcija) i Išvara Pranidana (Ishvara pranidhana – predanost vrhovnom gospodu).

3. Asana – doslovno znači mesto ili prostirka za sedenje, a kod Patanđalija se odnosi na ispravan položaj tela koji omogućava neometanu koncentraciju i meditaciju.

Iz ovog „kraka“ Radža joge razvila se Hatha joga, koja koristi telesne položaje (koji se takođe nazivaju asane) i brojne tehnike disanja i druge metode radi pročišćavanja i jačanja tela, energije i uma. Hatha joga se tradicionalno koristila kao metod telesne, mentalne i energetske pripreme za meditaciju. U današnje vreme na Zapadu reč joga se po pravilu povezuje prvenstveno sa telesnim položajima iz Hatha joge, dok se u Indiji i dalje odnosi prvenstveno na Patanđalijevu Radža jogu.

4. Pranajama (prana – životna energija, dah; yama – kontrola, obuzdavanje) predstavlja nauku o kontroli životne energije, prane. Budući da je životna energija blisko povezana sa dahom, često se u tu svrhu koriste različite tehnike disanja, te se zbog toga pranajama neretko prevodi i kao kontrola daha. Međutim, postoje metode pranajame kojima se energija kontroliše snagom volje, nezavisno od tehnike disanja. Paramhansa Jogananda je razvio specifičan sistem pranajame koji je nazvao Jogoda (Yogoda), što se najčešće prevodi kao vežbe energizacije i koji predstavlja upravo jedan takav oblik pranajame.

5. Pratjahara (pratyahara) – povlačenje uma i čula od objekata čulnog opažanja koji odvlače pažnju i energiju i ometaju koncentraciju.

6. Dharana – koncentracija. Koncentracija se definiše kao „pažnja na samo jedan objekat bez ometanja od strane čula, telesnih senzacija ili misli“. To je proces poistovećivanja sa predmetom koncentracije. Na ovom stadijumu  još uvek postoji svest o dualnosti, odnosno odvojenosti onoga koji se koncentriše i predmeta koncentracije. Kaže se da tek na ovom stupnju počinje istinska joga. Intenzivna i dugotrajna neometana koncentracija preduslov je za ulazak u meditaciju.

7. Dhjana (dhyana) – meditacija je sedmi “krak“ Patanđalijeve Radža joge. Meditacija nije aktivnost ili proces, već stanje poistovećenosti sa predmetom koncentracije koje počinje onda kada je koncentracija toliko intenzivna da nestaje razlika između onoga koji se koncentriše i predmeta njegove koncentracije. U ovom stanju nestaje svest o odvojenosti i jogi postaje jedno sa onim na šta meditira. Iako veoma napredan stadijum duhovnog razvoja, ovo stanje je samo privremeno, i stoga jogi teži da u ostane u dubokoj meditaciji sve duže, dok naposletku ne dostigne samorealizaciju (samadhi).

8. Samadhi – oslobođenje, odnosno sjedinjenje pojedinačne svesti sa božanskom svešću. U ovom stadijumu potpuno nestaje svest o sebi kao o individualizovanoj svesti i do tada ograničeni ego spoznaje, odnosno priseća se svoje prave prirode i širi se u beskraj dok se ne sjedini sa sat-chit-anandom, beskonačnom božanskom svešću. Postoje dva tipa samadhija: sabikalpa, privremeni, odnosno uslovljeni samadhi koji traje samo dok se jogi nalazi nepomičan u meditaciji, i nirbikalpa samadhi, stanje stalne svesti o sjedinjenosti sa božanskom svešću koje ne zavisi ni od vremena, mesta ili okolnosti. Ovo je najviše stanje svesti, konačni cilj – stanje jedinstva, joga.

Pomenuli smo najznačajnije vrste joge. Hatha joga, koja se bavi telom i usklađivanjem energija, neophodna je osnova za dalji duhovni razvoj, ako čovek želi da se svesno kreće tim putem. Gjana joga odgovara intelektualnom tipu ličnosti, Bhakti joga emotivnom, Karma joga je najprikladnija za dinamične i preduzimljive osobe koje ne drži mesto i nemaju strpljenja da meditiraju, Radža joga odgovara mističnom i jasno determinisanom tipu ličnosti koji se odlikuje snažnom voljom. Svi u sebi nosimo od svega po malo. Ipak, neka od pomenutih karakteristika dominira, pa u skladu sa tim možemo sebi odrediti najprikladniji put.

OSTALI SISTEMI JOGE

Postoje i druge vrste joge, kojima se na određen način koriste opisane joge. To su:

Krija joga – (kriya – akcija, čin koji pročišćava ) podrazumeva provlačenje svesti kroz psihičke kanale i energetske centre, sinhronizovano sa dahom. Bliska je taoističkim meditacijama. Patanđali je svoj sistem nazivao Krija joga, te se može reći da Krija joga predstavlja centralni, praktični deo Radža joge. Krija joga se takođe pominje na nekoliko mesta i u Bhagavad Giti. Ovu drevnu nauku u savremeno doba oživeo je ponovo veliki himalajski jogi, Mahavatar Babađi (Babaji), prenevši je svome učeniku, Lahiriju Mahašaji (Lahiri Mahasaya) iz Benaresa, koji je imao mnogo učenika. Iz Indije ju je na zapad doneo i popularizovao Paramhansa Jogananda, veliki indijski jogi i pisac duhovnog klasika Autobiografija jednog jogija, u kojoj detaljno opisuje nauku joge, a naročito Krija joge.

Mantra joga – koristi zvuk kao metod pročišćenja uma i oslobađanja od potisnutih impresija (samskare). Ponavljanje mantri se javlja kao pomoćno sredstvo u različitim kontekstima. U jogi su mantre bile sredstvo ili potpora meditacije, a imale su ulogu moćnih simbola, koje na poseban način označavaju važne ideje datog učenja. Međutim, postojala je i tendencija da se ponavljanja određene mantre pretvori u dominantnu praksu. Ovo je posebno naglašeno u kontekstu Bhakti joge (mantra je za Bhakte ime boga).

U transferu različitih praksi na Zapad, tokom 60-ih godina prošlog veka Mahariši Maheš Jogi je lansirao metod poznat kao Transcendentalna meditacija, koji predstavlja vrstu Mantra joge, s obzirom da je okosnica te meditacije ponavljanej određene mantre u sebi kako bi se postiglo smirivanje uma i pročišćivanje misli. Drugi primer mantra joge je u vezi sa pokretom Hare Krišna, koji se raširio u Indiji tokom 16.veka, vezan za kult Krišne i Bhagavad Gitu, a čija je ključna praksa bila maha-mantra, koja se ponavljala naglas (u kirtanu) i tiho, za sebe (đapa) ili u sebi.

Nada joga – joga koja se bavi usredsređivanjem na unutrašnji zvuk (nada) te bi se tako i Nada joga mogla definsiati kao joga zvuka[7]. Ovaj zvuk se javlja kada se isključe spoljašnmji zvuci i nakon određenog stepena pročišćenosti suptilnog tela uz praksu usredsređivanja. U ravni zvuka nada je analogna taraki ili đjoti – unutarnjoj svetlosti.

Jantra joga – usredsređivanjem na mistične dijagrame (geometrijski iskazane kosmičke sile) budimo energije u sebi, proširujemo svest i stapamo se sa kosmičkom svešću, čije je ustrojstvo iskazano putem jantre.

Kundalini joga – nastavak je Hatha joge, jer nastoji da svojim tehnikama otvori energetske centre odnosno  čakre, a potom da izbalansirane energije preusmeri u središnji energetski kanal – Sušumnu, te na taj način individualnu svest rastvori u apsolutnoj svesti.

Laja joga – ideja stapanja ili rastvaranja (laja) se javlja u različitim kontekstima. Nekad je povezana sa jogom zvuka (Nada joga), a laja (stapanje) i praksa koja je sa tim povezana opisuje s u Hatha joga pradipiki

Taraka joga ili Đjotir joga – usredsređivanje na unutarnju svetlost (đjotis) koja se smatra znakom spasenja (taraka). Ova joga je izložena u kasnijoj upanišadi Advaja-taraka upanišadi. U ovoj jogi su bitni svetlosni fenomeni (znakovi) koji se javljaju tokom meditacije, a koji se smatraju manifestacijama apsoluta, kao osloboditelja. Termin đjotis (svetlost) se u sintagmi menja u đjotir, pa otuda njeno ime Đjotir joga, dok se na nekim mestima naziva i meditacija svetlosti (đjotir dhjana). 

U Hatha joga pradipiki se govori o tome da usredsređivanje na unutrašnju svetlost omogućuje dostizanje vrhovnog stanja (umani) i izvorišta svega (para tatva).

Hatha, Krija, Mantra, Jantra i Kundalini joga ulaze u sastav veoma sveobuhvatnog i bogatog sistema – Tantra joge. Sama reč tantra znači “tkanje” označavajući time “trajnost” a, u najširem smislu znači metod. Mantra joga je važan deo tantre. Mantre su precizne zvučne formule čija vibracija budi uspavane energetske centre i energetski potencijal u nama, pročišćava um, proširuje svesnost, a ujedno štiti od negativnih uticaja i okolnosti. Još jedan obavezan deo Tantre je i Jantra joga. U jantrama je kosmička energija predstavljena grafikonom očišćene forme i tako je dobila na intenzitetu. Radom sa jantrama mi budimo božansko u nama, uspostavljamo kontakt sa višim dimenzijama naše svesti i širimo svesnost.

Po Tantri, je sve u prirodi sastavljeno od dva principa: Šive i Šakti. Šiva predstavlja nemanifestovano, a Šakti manifestovano. Šiva nema formu, Šakti je forma. Šiva je svest, Šakti energija. Jedno je princip nepromenljivosti, drugo princip promene. Mi smo takođe spoj pozitivne i negativne sile, muškog i ženskog principa, svesti i energije. Sve što vidimo oko nas je Šakti, od zrna peska do Sunca. Ali sva ispoljenja Šakti potiču od suštine koja leži unutar čitave kreacije – svesti ili Šive. Cilj Tantre je da obrne ovaj proces i da se krene nazad, putem ka izvoru kreacije, natrag do samog spajanja sa Šivom.

Tantra je dualistički filosofski sistem, ali za razliku od tipičnog dualizma samkhje (jedan od šest filosofskih sistema Indije) ona je istovremeno i ne-dualistička. Iako je svet podeljen na dva principa, Šivu i Šakti, oni su samo prividno dvoje, a u suštini su jedna realnost. Smisao i svrha postojanja je upravo ponovno ujedinjenje ovo dvoje u jedno.

Autor: Maja Vučković

Litertura:

  1. 1. Lončar, Dragan: Sve vrste joge. Beograd: Vidya Yoga, elektronsko izdanje
  2. 2. Pajin, Dušan: Joga – duh i telo (tradicija i prakse u 21. veku). Beograd: Međunarodni joga akademski centar, 2014.
  3. 3. Puljo, Jasmina: Joga znanja i zdravlja. Beograd: Hobisport, 2010.
 

[1] Pojedinci tvrde da su izgovarajući glasno svoje ime u tišini dobili odgovor “iznutra“. Engleski pesnik Alfred Tenison je uveravao da je na ovaj način ostvario svest o sebi.

[2] Dušan Pajin, Joga – duh i telo (tradicija i prakse u 21. veku), Međunarodni joga akademski centar, Beograd, 2014, str. 49.

[3] U hindističkoj filozofiji se vanvremenska i vanprostorna svest uzima kao integralno egzistencijalno iskustvo – nedefinisano jedinstvo boga i sveta. To jedinstvo je osnova prosvetljenog življenja i altruističke ljubavi koja doprinosi kosmičkoj harmoniji. To je ničim ograničena kosmička ljubav.

[4] Iako fenomen obožavanja (bhakti) potiče još iz doba Veda, osnovu ove joge, prema Bhagavad Giti, čini vera u Krišnu i posvećivanje svih dela njemu. Nekad se govori o sjedinjenju s Krišnom, a nekad o sjedinjenju s brahmanom (vrhovnom stvarnošću), budući da Gita nastoji da privuče i vedantince. Inače su znalci u klasičnim Upanišadama nastojali da jedinstvo s brahmanom postignmu uvdom (vidya) u jedinstvo atman-brahman – jedinstvo Jastva s dušom sveta.

[5] Prema hinduističkim spisima, Kali juga je jedno od četiri stadijuma razvoja kroz koje svet prolazi u cikusu juga (Yuga). Ostale juge su Dwapara Yuga, Treta Yuga i Satya Yuga. Hindusi veruju da u Kali jugi ljudska civilizacija duhovno degeneriše pa se stoga ova juga ponekad naziva Mračnim dobom jer su ljudi tada najudaljeniji od boga. Kali juga se ne treba mešati s boginjom Kali, jer je reč o nesrodnim rečima u sanskritu. “Kali” u Kali jugi znači “užasno” dok je boginja Kali ženski oblik reči “Kala”, što znači “vreme”. S druge strane, veruje se da je upravo Kali ta koja upravlja ovim dobom.

[6] Međutim, on sam nije koristio naziv Radža joga, koji je uveden u upotrebu mnogo kasnije, već ju je nazivao joga, a katkad i Krija joga. Pošto je isti termin (Radža joga) korišćen i u čuvenom delu Hatha joga pradipika to je kod nekh izazvalo zabunu da se možda misli na Patanđalijevu jogu. To su mislili iz dva razloga: 1) zato što se Radža joga nekad koristi kao sinonim za Patanđalijevu jogu i 2) jer su dva segmenta (asana i pranajama) uključeni u Radža jogu kao pripremne faze za meditativne stupnjeve, a predstavljaju znatan deo Hatha joge, pa im se činilo da je u tom smislu Hatha joga priprema za Radža jogu. U Hatha joga pradipiki vidimo da se Radža joga definiše kao vrhunski stupanj u praksi joge tj. kao sabiranje duha (ćitta), slično određenju samadhija u Patanđalojevoj jogi.

[7] Termin nada treba razlikovati od nadi – oznake za kanale fino-tvarnog tela kroz koje protiče prana.

Meditacija
Sledeći članak
Meditacija

Dobrodošli na moj sajt!

Ovde ćete naći tekstove o bioetici, estetici, ekofilozofiji, aktivizmu za prava i zaštitu životinja, zatim alatke za zdraviji i spokojniji stil života, kao što su joga i veganstvo, ali i upotrebne i ukrasne predmete koje izrađujem, a koji su deo radionice AHIMSA YOGA & ART.
Nadam se da ćete ovde pronaći mnogo više od toga, pre svega motivaciju za svoje aktivnosti i lični razvoj. 
  1. Namaste, Maja

Korpa

Korpa je prazna
Korpa je prazna
http://maja-vuckovic.com/inner.php/shop/

e-Obaveštenja

Registruj se sad!
Odjava

Ako želite da se odjavite sa liste, upišite kod za odjavu koji ste dobili kad ste kliknili na odjavu.

http://maja-vuckovic.com/inner.php/ajax
Molimo sačekajte ...
Nevažeća e-mail adresa

Galerija

Citati

Ako su svi organizmi jedno u fizičkom kontinuumu, onda moramo takođe biti i u moralnom kontinuumu.

Dalje
http://maja-vuckovic.com/inner.php/ajax
Molimo sačekajte ...

Anketa

Koji način ishrane primenjujete?
Click on an option to vote.

Partneri i akreditacije

       prijatelji yivotinja

      

      

vidza zoga