Drvo života, pojas

Description

Lančić za struk od perlica s priveskom drvo života od tibetanskog srebra. Crni.

Staklene perle veličine 2 mm i srebreni graničnik nanizane na elastičnu sajlu.

Moguće je poručiti sopstveni pojas u željenoj boji i veličini, sa ili bez priveska.

Može se koristiti i kao ogrlica ili narukvica namotana oko ručnog zloba.

O dobrobitima korišćenja pojaseva (lančića za struk) možete pročitati OVDE.

Artikle šaljem nakon uplate u dinarskoj protivvvrednosti prema srednjem kursu Narodne Banke Srbije u momentu kupovine. Broj žiro računa dobijate na mejl, nakon porudžbine. Poštarinu plaća kupac.

Ukoliko imate poteškoća pri kupovini u e-šopu, napravite porudžbinu putem mejla na stranici KONTAKT.

Pitajte sve što vas zanima.

DRVO ŽIVOTA

U svim religijama sveta i mitologijama drvo je simbol života i znanja, živi kosmos u neprekidnom obnavljanju. Ono je sinonim za snagu, moć, mudrost, čast, vitalnost, stabilnost. Kosmičko drvo, osa sveta i drvo života su univerzalni simboli svih drevnih civilizacija.U mnogima od njih drvo je predstavljalo svetinju, magično i živo stvorenje koje je predstavljalo granicu između ovozemaljskog i onostranog, božanskog i ljudskog. Drvo simbolizuje takođe i rast porodica, grada, naroda, narodnosti i kraljeve vlasti.

Kao simbol života, u neprestanom razvoju i u uspinjanju prema nebu, drvo ukazuje na celokupni simbolizam uspravnosti. Ono pokazuje da smo povezani duboko sa onim što nasleđujemo (koren), ali i da imamo pravo da potražimo svoje mesto pod Suncem (krošnja). Ono ne predstavlja sliku početka i kraja, te negira svako postojanje granica, zato je jedan od najjačih simbola večnosti i beskonačnosti. Sa druge strane, ono služi kao simbol cikličnog karaktera kosmičke evolucije: smrti i preporoda. Drvo povezuje i tri nivoa kosmosa: podzemlje, korenjem kojim rije dubine i u njih se zavlači; površinu zemlje, deblom i donjim granama; visine, gornjim granama i vrhom jer njih privlači svetlost neba. Među korenjem puze gmizavci, u krošnji lete ptice – drvo povezuje podzemni i nadzemni svet. Okuplja i sve prirodne elemente: njegovim sokom teče voda; zemlja mu korenjem ulazi u telo; vazduh mu hrani lišće, a vatra izbije kad ga trljamo.

Pošto mu korenje ponire u tlo, a grane se dižu u nebo, drvo uopšte se smatra za simbol veza koje se uspostavljaju između neba i zemlje. Drvo predstavlja sinonim za zemlju, odnosno materijalan svet, dok njegove krošnje simbolišu težnju za stapanjem sa onim drugačijim, mističnim, jednom rečju duhovnim svetom. Drvo je simbol neprestanog obnavljanja, dakle života u njegovom dinamičnom smislu. Ispunjeno je svetim snagama, jer je uspravno, raste, gubi lišće i ponovo ga dobija, preporađa se, umire i ponovo rađa bezbroj puta. Drvo ne pripada samo ovom svetu, ono crpi odozdo i uspinje se do onostranog. Vinulo se i iz podzemnog sveta u nebo kao živi put komunikacije. Kao što će čovek vremenom stasati i prolaziti kroz mnoge faze razvoja, tako će i drvo biti pripremljeno na sva godišnja doba i svakodnevne promene u svom okruženju, ali samo pod uslovom da održi vezu između onoga što je dole, duboko i onoga što je gore, visoko.