JezikPretragaContactFacebookYouTubeLinked In
English Serbian Latin

PROČITAJTE: Specizam i jezik

PROČITAJTE: Specizam i jezik

Šta je diskriminacija na osnovu vrste?

„Kad god vidite pticu u kavezu, ribu u posudi ili ne-ljudskog sisara na lancu, gledate specizam. Ako verujete da pčela ili žaba imaju manje prava na život i slobodu nego šimpanza ili čovek, ili smatrate da su ljudi superiorni drugim životinjama, potpisujete specizam. Ako posećujete vodene zatvore i zoološke vrtove, idete u cirkuse gde se izvode „tačke sa životinjama“, nosite ne-ljudsku kožu ili dlaku ili jedete meso, jaja ili proizvode od kravljeg mlijeka, vi praktikujete specizam. Zagovarate li „humanije“ klanje pilića ili manje okrutno zarobljavanje svinja, vi održavate specizam.“ 

Džon Danejer

Iako je relativno star (postoji skoro pedeset godina), pojam specizam (eng. species) odnosno vrstizam nije usvojen jer je široj javnosti još uvek prilično nepoznat. Poput većine drugih terminološko-pojmovnih „izama“ i specizam upućuje na izvesnu negativnu doslednost. Kao što seksizam diskriminiše žene u odnosu na muškarce u njihovim pravima ili vrednosti samo na osnovu roda, a rasizam to isto čini prema ostalim rasama u odnosu na vlastitu, specizam predstavlja isti takav propust, ali u odnosu na vrstu. On nastaje kada se vlastite, pristrane vrsne preferencije izdignu na ideološku ravan, odnosno ravan načela. Iako svako ima pravo na stav da ne voli ovu ili onu vrstu životinja (ili pojedine individue te vrste), a obožava neke druge, pretvaranje tog vlastitog pristranog stava u generalizaciju kojom se nekim ili svim vrstama životinja, uključujući i ljudsku, pridaju vrednija svojstva i samim tim posebna prava i položaj u odnosu na ostale, predstavlja čin negativne diskriminacije – specizma, odnosno vrstizma.

Specizam je propust da se, s obzirom na pripadnost vrsti ili karakteristike tipične za neku vrstu, bilo kojem svesnom biću prida jednak obzir i poštovanje. Drugim riječima, specizam je diskriminacija na osnovu vrste. Termin je skovao britanski psiholog Ričard Rajder (Richard D. Ryder) 1970. godine kako bi ukazao na oštru moralnu razliku koju specisti povlače između ljudi i svih ostalih životinja. On je istakao kako pripadnost vrsti nije valjan kriterijum za diskriminaciju. Poput rase ili pola, vrsta označava fizičke i druge razlike, ali ne poništava glavnu sličnost koju dele sva svesna bića – sposobnost osećanja bola.

Knjigom „Oslobođenje životinja“, iz 1975. godine, filozof Piter Singer (Peter Singer) je privukao konceptu specizma više pažnje. On je definisao specizam kao predrasudu ili pristrasni stav prema interesima članova vlastite vrste, a protiv interesa članova drugih vrsta.[1]  U tekstu iz 2003. godine Singer definiše specizam još uže nego u svojoj čuvenoj knjizi navodeći da je to ideja po kojoj je opravdano biti skloniji nekim bićima samo na osnovu toga što su članovi vrste homo sapiens.[2] Poput Singera, filozof Tom Regan definiše specizam kao davanje privilegoranog moralnog statusa svim ljudima i nikome od ne-ljudi.[3] Regan redefiniše specizam kao pridavanje veće težine interesima ljudskih bića samo stoga što su ljudi.[4] Italijanska filozofkinja Paola Kavalieri (Paola Cavalieri) kaže da specizam zapravo može biti upotrijebljen da opiše bilo koji oblik diskriminacije na osnovu vrste.[5] Ona takođe prihvata standardnu Singer-Reganovu definiciju specizma, smatrajući da je moralna crta koja je povučena između ljudi i svih ostalih životinja tako oštra da se specizam počeo smatrati praktično zamenjivim s pojmom ljudskog šovinizma.[6]

Američki sociolog Dejvid Nibert (David Nibert) opisao je specizam kao ideologiju stvorenu i proširenu kako bi se legitimizovalo ubijanje i iskorišćavanje drugih životinja.[7] Njegova definicija uključuje uzrok i posledicu. Prema tom gledištu, najpre je nastupilo ljudsko ugnjetavanje ne-ljudi, a potom su usledile predrasude. Američka spisateljica Džoan Danajer (Joan Dunayer) u svojoj knjizi „Specizam“, koja je postala „biblija za prava životinja“, primećuje da bi se moglo tvrditi i suprotno, da se ugnjetavanje nije moglo pojaviti bez nekog osećaja ovlašćenosti, odnosno nekog osećaja da je moralno prihvatljivo iskorišćavati druge životinje (osim kada ljudi reaguju refleksivno). Stoga, zaključuje, nije moguće utvrditi šta je bilo pre: ugnjetavanje ili njegovo psihološko opravdanje, specistički postupci ili specistički stavovi.[8] I pored toga, slaže se s tim da Nibert iznosi važnu činjenicu: da su specistički stavovi i praksa neraspletivo povezani, te da oni neprekidno hrane jedni druge.

Specizam, naglašava Danajerova, povlači za sobom i aroganciju i nepravdu: ljudsko samoljublje i pridruženu sklonost zlostavljanju ne-ljudi. Specisti odnosno vrstisti obezvređuju interese ne-ljudi stoga što obezvrjeđuju ne-ljude, koje smatraju inferiornim, manje zaslužnim obzira. Dakle, pretpostavka ljudske superiornosti je u srži specizma. Ukratko, specizam je i stav i oblik ugnjetavanja. Gledajući na ljude kao na superiorne drugim životinjama, specisti daju veću težinu ljudskim interesima nego jednako vitalnim ili vitalnijim interesima ne-ljudi. Specistički je isključiti bilo koje ne-ljudsko biće iz potpune i jednakog moralnog obzirna iz bilo kog razloga.[9]

Položaj u kojem se u većini društava današnjice nalaze ne-ljudske životinje izraz je upravo takvog, specističkog stava po kojem su ljudi superiorna vrsta kojoj pripada povlašćeni status u odnosu na sve ostale životinjske vrste i, u skladu s tim, praksa da se na sve ne-ljude gleda samo iz ugla njihove iskoristivosti za ljudske svrhe – oni su savremeno roblje ljudskog društva. Sve ono što se ne sme raditi ljudima, dopušteno je raditi ne-ljudskim životinjama. Ovakav stav i praksu prate i podupiru zakoni i propisi koji samo naizgled, formalno i u naslovu, iskazuju nameru štititi ne-ljude od ljudskog zlostavljanja, a takođe i naš jezik i upotreba svakodnevne terminologije koja je najvećim delom specistička.[10]

 

Nastavak teksta možete pročitati OVDE.

 

Isečak iz knjige "Dah empatije: Filozofija životinjskih prava"

Autor: Maja Vučković


[1] Peter Singer, Animal Liberation, New York: New York Review of Books, 1975, str. 7.

[2] Peter Singer, Animal Liberation na 30., New York Review of Books, 2003., 23-26, citat na str. 23.

[3] Tom Regan, The Case for Animal Rights, u: Carl Cohen and Tom Regan, The Animal Rights Debate, Lanham, Md.:Rowman & Littlefield, 2001., 125-222, citat na str. 170.

[4] Isto, str. 181.

[5] Paola Cavalieri, The Animal Question: Why Nonhuman Animals Deserve Human Rights, 2. izdanje, trans. Catherine Woollard, New York: Oxford University Press, 2001., str. 70.

[6]  Isto, str. 70.

[7] David Nibert, Animal Rights/Human Rights: Entanglements of Oppression and Liberation, Lanham, Md.: Rowman & Littlefield, 2002., str. 243.

[8] Joan Dunayer, Specizam, Dvostruka duga d.o.o. i Institut za etnologiju i fokloristiku iz Zagreba, Čakovec, 2009., str. 33.

[9] Isto.

[10] U stvarnosti, zakoni o takozvanoj zaštiti ili dobrobiti životinja samo ozakonjuju specizam i specističko zlostavljanje u industrijama hrane, odeće, zabave itd., a tek periferno i prividno iskazuju brigu za patnju životinja i to tako što regulama utiču na produžavanje životinjske agonije (povećavanjem, a ne pražnjenejm kaveza u koje su smeštene).

[11] Milan Paunović, Prava životinja: savremeni međunarodni standardi, Pravni fakultet, „Đuro Salaj“, Begrad, 2004, str. 51.

[12] Isto.

[13] Izvor: http://etnolog.bloger.index.hr/

[14] Milenko Perović, Uvod u bioetiku, onlajn izdanje, str.31-32.

[15] Isto, str. 32.

[16] Govoreći o kafi, još jedna od bizarnih pojava novijeg datuma jeste napitak napravljen od zrna kafe koja pojede azijska “todi” mačka, a koja potom prođu kroz njen digestivni trakt. Ta tzv. civet kafa je u poslednje vreme veoma popularna i najtraženija je u Japanu i Americi. Pola kilograma ove kafe košta oko 300 evra, a cena joj je tolika jer  je retka i zato što se u Indoneziji, gde se i pravi, godišnje proizvede svega 500 kilograma. Organizacija PETA je obelodanila snimke koji prikazuju okrutnost koje ove mačke trpe prilikom njihovog zatočeništva, a koji se može pogledati na njihovom veb-sajtu ili OVDE.

Dobrodošli na moj sajt!

Ovde ćete naći tekstove o bioetici, estetici, ekofilozofiji, aktivizmu za prava i zaštitu životinja, zatim alatke za zdraviji i spokojniji stil života, kao što su joga i veganstvo, ali i upotrebne i ukrasne predmete koje izrađujem, a koji su deo radionice AHIMSA YOGA & ART.
Nadam se da ćete ovde pronaći mnogo više od toga, pre svega motivaciju za svoje aktivnosti i lični razvoj. 
  1. Namaste, Maja

Korpa

Korpa je prazna
Korpa je prazna
http://maja-vuckovic.com/inner.php/shop/

e-Obaveštenja

Registruj se sad!
Odjava

Ako želite da se odjavite sa liste, upišite kod za odjavu koji ste dobili kad ste kliknili na odjavu.

http://maja-vuckovic.com/inner.php/ajax
Molimo sačekajte ...
Nevažeća e-mail adresa

Galerija

Citati

Poštovanje osnovnih prava i nevrstističko delovanje bi trebalo da bude naša svakodnevica, ukoliko odista želimo da budemo humani, jer to ne možemo postići rečju ili mislima, već samo delima.

Dalje
http://maja-vuckovic.com/inner.php/ajax
Molimo sačekajte ...

Anketa

Koji način ishrane primenjujete?
Click on an option to vote.