JezikPretragaContactYouTubeLinked In
English Serbian Latin

Meditacija

Meditacija

Pretpostavimo da ste čitali o piluli koju možete uzeti kako biste ublažili strahove i povećali zadovoljstvo. Da li biste je uzeli? Zamislite da ta pilula, osim toga, ima mnoštvo dodatnih dejstava – porast samopouzdanja, empatije i poverenja. Uz sve to, ona poboljšava i memoriju. Pretpostavimo da je u pitanju pilula od potpuno prirodnih materijala i da ne košta ništa. Da li biste je uzeli sada? Ta pilula postoji. Zove se meditacija. - Jonathan Haidt

 

Šta je meditacija?

Meditacija (sanskrit: ध्यान dhyāna, pali: झान jhāna) je prirodan  proces posmatranja sopstvenog uma i upoznavanja sa njim. Ona nije kontrola uma niti borba sa njim, kao što se često misli, kao što nije nekakva tajanstvena, aksetska praksa.

Kada želimo da rukujemo nekom alatkom, mi je najpre upoznajemo da bismo što bolje mogli da je iskoristimo. Na isti način bismo trebali da pristupamo i umu. Vežbajući meditaciju, dolazimo do uvida šta je ono u našim navikama čega se treba osloboditi, a čemu često pridajemo preveliki značaj. Na taj način razlučujemo bitno od nebitnog, večno od prolaznog, istinu od neistine, te postižemo unutrašnju slobodu, što u nama rađa sve dublji mir.

Um je vodič, on usmerava naše odnose sa spoljašnjim svetom, a meditacija je način da se osveste “vodičeve” slabosti i poveća njegova snaga. Baš kao što bavljenje sportom čini telo snažnim i izdržljivim, isto to čini meditacija nešem umu.

Zašto meditramo? 

Sve što doživljavamo u životu, doživljavamo kroz svoj um. Kada ne razumemo kako um funkcioniše, lako postajemo zbunjeni i suviše emotivni.  Kada smo emotivni, koristimo manji deo svog mentalnog potencijala jer nas svaka emocija vas ograničava da mislimo u skladu sa njom i na taj način umanjuje sposobnost rasuđivanja. Ukoliko su emocije veoma intenzivne (npr. bes i panika), može doći do potpunog gubljenja kontrole nad svojim ponašanjem. Naučna tvrdnja da ljudi koriste samo 10 posto svojih mentalnih sposobnosti nije takva zbog toga što nismo dovoljno inteligentni da uradimo bolje, nego zato što smo previše vezani za svoje emocije. Stoga, ako želite da naučite svoj um da u svakoj situaciji koristi u potpunosti svoj potencijal, onda počnite da meditirate.

Meditacija je takođe i zdrava. Naučno je dokazano da ona poboljšava rad srca, snižava povišen krvni pritisak, pojačava imunitet, ali i lučenje serotonina (hormona sreće), koji utiče da se osećamo zadovoljno i pozitivno. Pomaže da iz sebe izbacimo nagomilane mentalne toksine. To nije ništa drugo do način oslobađanja od generisanih tenzija koje bi nas jednog dana sačekale u drugom vidu, kao bolest ili nesreća, da nisu napustile područja podsvesnog uma pomoću meditacije. Najpre se oslobađamo akutnih, površinskih tenzija, ili kleša, kako ih u jogi nazivamo, a zatim na red dolaze dublje ukorenjene kleše. To su naši unutrašnji programi (samskare) koji predstavljaju naš karakter i određuju našu sudbinu. Zato se meditacija danas važi za odličan preventivni i terapeutski metod, kada je stres u pitanju. Sve više se primenjuje u klinikama i njena delotvornost je potvrđena brojnim kliničkim istraživanjima.

Sa početkom upražnjavanja joga nidre i meditacije, ljudi neretko počinju da se sećaju ranijih iskustava koja su zaboravili ili smatrali nevažnim, što govori da je sadržaj nesvesnog uma počeo da se manifestuje. Često je sećanje na ta iskustva različito od originalnog iskustva, ponekad čak i potpuno izmenjeno. Da bismo to razumeli treba da znamo kako um obradjuje i čuva svoje impresije ili samskare.

Vrste meditacije

Svi oblici meditacije imaju za cilj razvijanje svesnosti, koristeći koncentraciju kao alatku. Unutar judeo-hrišćanske tradicije nalazimo dve prakse koje se međusobno preklapaju, a nazivaju se molitva i kontemplacija. Molitva je direktno obraćanje nekom duhovnom entitetu, dok je kontemplacija duži period usmerenog razmišljanja o nekoj posebnoj temi, obično religijskom idealu ili odlomku iz tekstova. Sa stanovišta mentalnog razvoja, obe te prakse su vežbe koncentracije.

Iz hinduističke tradicije dolazi nam jogistička meditacija, koja je takođe čisto koncentrativna. Standardne osnovne vežbe su fokusiranje uma na jedan jedini objekat – tačku na zidu, predmet, plamen sveće, slog ili nešto drugo, ne dozvoljavajući mu da bilo gde odluta. Pošto je stekao osnovnu veštinu, jogi proširuje ovu praksu tako što se okreće kompleksnijim objektima kao što su funkcije tela, energetski kanali u njemu i sično. Ipak, bez obzira koliko je kompleksan objekat meditacije, sama meditacija ostaje i dalje čista vežba koncentracije.

Unutar budističke tradicije koncentracija se takođe veoma ceni. Svi oblici budističke meditacije imaju za cilj razvijanje svesnosti, koristeći koncentraciju kao alatku i sa te strane je budistička meditacija bliska jogističkoj.

Zen meditacija koristi dva odvojena puta. Prvi je direktno uranjanje u svesnost čistom snagom volje, dok je drugi zen pristup izbacivanje uma iz ravnoteže uobičajenog toka misli u čistu svesnost.

Još jedna strategija, tantrički budizam, ide skoro sasvim suprotnim putem. Svesna misao, barem ona koju obično imamo, jeste manifestacija ega, onog „ja“ za koje obično mislimo da predstavlja nas same. Svesna misao je usko povezana sa pojmom sopstva, a taj pojam sopstva ili ego nije ništa drugo do skup reakcija i mentalnih slika koje su na veštački način ubačene u tok čiste svesnosti. Tantra nastoji da postigne čistu svesnost razarajući tu sliku ega, što se postiže procesom vizualizacije.

Kako meditiramo?

Da biste se oslobodili svojih emocija, potrebno je da se mentalno opustite. Pronađite mesto gde vas niko neće uznemiravati na neko vreme i zauzmite udoban položaj, najbolje u jednom od sedećih položaja ukrštenih nogu. Ono što meditacijom pokušavamo da uradimo jeste da svoj um svesno dovedetmo u njegovo alfa stanje (stanje sna). Ako vam se dogodi da zaspite u toku meditiranja, ne brinite, to se dešava prilikom ovakvog vežbanja jer je vaš um oslobođen od emocija i misli, za razliku od uobičajenog budnog stanja.

Jedan od najlakših načina meditacije je koncentrisanje na dah. Sedeti udobno i umiriti um tako da on prestane da vas obasipa raznim mislima nije jednostavno. Zato budite strpljivi. Da biste nešto promenili, potrebno je vreme i upornost. Nemojte sebe terati da ne mislite, to je frustrirajuće i neće vam koristiti. Ono što će vam pomoći jeste upravo koncentracija na određeni predmet. Na taj način nećete usiljeno pokušavati da izbacite misli već će one spontalno otići fokusiranjem na meditativni objekat – u ovom slučaju vazduh koji struji kroz nosnice. Isto se postiže i drugim objektima koncentracije: zvukom, slikom, mantrom itd.  

Postoje određene faze meditacije. Počinje se od vežbanja pažnje, ili kako se to jezikom joge naziva pratjahara. Na taj način smirujemo površinske nivoe uma, tako što nastojimo da posmatramo misli sa stavom unutrašnjeg neutralno posmatrača odnosno da im ne pridajemo nikakav značaj, bez obzira da li su one prijatne ili ne, bitne ili nebitne za nas. To svedočenje mislima koje nam prolaze kroz um je suštinski važna i nezaobilazna praksa meditacije. Bez toga ne možemo preći u dublja stanja svesti, jer će nam misli odvlačiti pažnju.

Drugi način da umirite um jeste da vežbate takozvanu vođenu meditaciju kada sve vreme vežbanja dobijate upute od instuktora . I ovde se kroz poces slušanja umiruje um. Jedna od najdečleotvornijih vežbi tog tipa je joga nidra. Više o ovoj tehnici možete pročitati OVDE.

Uz klasičnu meditaciju se preporučuje upravo vežbanje joga nidre, pogotovo u terapeutske svrhe, jer se na taj način postiže ravnoteža između koncentracije i relaksacije. Dok meditacija podrazumeva napor, joga nidra predstavlja opuštanje, predavanje. Relaksacija je neophodan preduslov za meditaciju. Kada se jednom savlada, tada meditacija postaje mnogo značajnije iskustvo. Odatle, mogućnosti mogu samo da se šire – na sve strane.

Časove meditacije i joga nidre možete zakazati OVDE.

Literatura:

  1. 1. Gunaratana, Henepola: Meditacija za početnike. Novi Sad:  Theravada budističko društvo “Srednji put”, elektronsko izdanje
  2. 2. Saraswati, Swami Satyananda: Yoga nidra.  Monghur, Bihar, India: Bihar School of Yoga, 1982.
  3.  

Autor: Maja Vučković

 

Dobrodošli na moj sajt!

Ovde ćete naći tekstove o bioetici, estetici, ekofilozofiji, aktivizmu za prava i zaštitu životinja, zatim alatke za zdraviji i spokojniji stil života, kao što su joga i veganstvo, ali i upotrebne i ukrasne predmete koje izrađujem, a koji su deo radionice AHIMSA YOGA & ART.
Nadam se da ćete ovde pronaći mnogo više od toga, pre svega motivaciju za svoje aktivnosti i lični razvoj. 
  1. Namaste, Maja

Korpa

Korpa je prazna
Korpa je prazna
http://maja-vuckovic.com/inner.php/shop/

e-Obaveštenja

Registruj se sad!
Odjava

Ako želite da se odjavite sa liste, upišite kod za odjavu koji ste dobili kad ste kliknili na odjavu.

http://maja-vuckovic.com/inner.php/ajax
Molimo sačekajte ...
Nevažeća e-mail adresa

Galerija

Citati

Životinje nisu po rođenju kućni ljubimci, laboratorijske, radne i druge životinje, već ih čovek uzgaja, razmožava i prodaje u te svrhe; one su slobodna bića koja tek zarobljavanjem od strane čoveka postaju to imenovano.

Dalje
http://maja-vuckovic.com/inner.php/ajax
Molimo sačekajte ...

Anketa

Koji način ishrane primenjujete?
Click on an option to vote.

Partneri i akreditacije

       prijatelji yivotinja

      

      

vidza zoga