JezikPretragaContactFacebookYouTubeLinked In
English Serbian Latin

ČITAJTE: Doprinos zaštite prava životinja nenasilju

ČITAJTE: Doprinos zaštite prava životinja nenasilju

Izlaganje povodom Svetskog dana životinja i Svetskog dana nenasilja

Britanski časopis “Priroda” (engl. Nature), najuticajniji naučni časopis današnjice, nedavno je objavio studiju koja pokazuje da su evolucija i genetika ostavile tek određen broj nasilnika ljudskoj vrsti, ali da je civilizacija ipak pripitomila “divlje zveri u nama.” Prema toj studiji, ljudi navodno pripadaju nasilnoj grupi, u kojoj je nasilje oduvek bilo prisutno, a najverovatnije su bili u neprijateljskom okruženju koje je tome doprinelo. Danas smo manje nasilni nego što smo to bili u prošlosti, navode naučnici. Studija pokazuje da kultura, društveno uređenje i drugi faktori utiču na stopu nasleđenog nasilja, a rezultati pokazuju da je nivo nasilja reverzibilan i da se može povećati ili smanjiti u zavisnosti od društvenih ili kulturnih faktora.

Pogledamo li samo način ishrane današnjeg čoveka, uvidećemo do koje mere je on neprirodan, destruirajući i nasilan, i to daleko više nego ikada ranije. Prosečna današnja osoba koja živi u Americi, Kandi ili Australiji pojede više od 100 kilograma mesa godišnje, dok je potrošnja mesa po stanovniku u Zapadnoj Evropi tek nešto manja. Da bi se zadovoljila ljudska potražnja za mesom, svake godine se ubije više od 65 milijardi kopnenih životinja - goveda, teladi, ovaca, svinja, kokoški, patki i ćurki. Kada bi taj broj uključivao morske životinje, bio bi daleko veći.

Saosećajniji ili etički i ekološki osvešćeniji pojedinci se trude ne samo da ne ubijaju i da se ne hrane se drugim osećajnim bićima, već ni da ne učestvuju u njihovoj patnji na bilo koji način. Tako se etika nenasilja može svesti pod veganstvo ili poštovanje prava životinja. Veganstvo je način življenja koji izbegava bilo kakvu okrutnost nad životinjama, ne samo iskorišćavanje životinja za hranu, već i za odeću, zabavu i u druge svrhe. Kada jedemo biljke, od zemlje uzimamo hranu koja je spremna za nas i koja se sa nama ne bori. Samo jedna osoba koja pređe na biljnu ishranu ne samo što spasi oko 200 životinja godišnje, već se i oslobađa rizika od dobijanja mnogih, posebno modernih bolesti kao što su moždani udar, rak, srčana oboljenja itd. Uz to, takvim izborom se uštede velike količine dragocene vode, smanjuju se zagađenje i agresija, pa svaki novi biljojed doprinosi održivosti planete i miru u svetu. Na taj način veganstvo doprinosi ne samo našem ličnom, nego i kolektivnom zdravlju i boljitku.

Što se više vraćamo u prošlost, kaže filozof religije Stiven Rozen, autor čuvene knjige „Hrana za duh: Vegetarijanstvo i svetske religije“, nalazimo više poštovanja za život u svim njegovim oblicima. Sasvim prirodno, i vegetarijastvo je imalo ulogu u tom uvažavanju svakog života. Pogledamo li religije, videćemo isto isto. Islam, na primer, kao najmlađa od vodećih svetskih religija, nije energičan pobornik vegetarijanskog ideala. Hrišćanstvo, staro 2000 godina, pruža nešto više podataka o upražnjavanju bezmesnog načina života. A judaizam, star oko 4000 godina, ima snažnu tradiciju vegetarijanstva. Jedna od najstarijih poznatih religija, hinduizam, energičan je branilac vegetarijanskih principa. Budizam i đainizam, iako su stari nekih 2500 godina, suštinski izviru iz hinduizma, i stoga potpuno podržavaju vegetarijanske principe koje je uspostavila njihova matična religija, često čak u znatno većoj meri.

Odricanje od nasilja predstavlja načelo jedne od najstarijih religija sveta, upravo indijskog đainizma, koje glasi „Nenasilje je najviše načelo“ (Ahimsa Paramo Dharma; sanskrit. ahimsa – nepovređivanje). Osnovno uverenje Đaina je da se u svakon stvorenju nalazi načelo osetljivosti, čije su osnovne osobine svest, životna sila i sklonost ka sreći. Beskrompromisno poštovanje svačijeg života obuhvata stroge navike,  među kojima je bezmesna ishrana na prvom mestu. Oni su do te mere bili osetljivi na povređivanje i ubijanje, da su čistili mrave i bubice sa svog puta, nosili maske da ne bi slučajno proguitali koji insekt i cedili vodu iz istog razloga. Ti obziri si đainiste načinili jednim od prvih boraca za oslobođenje životinja, a time su nadmašili i budiste i Hindu mislioce, poznate zagovarače vegetarijanstva. Đainizam danas ima preko četiri miliona sledbenika, od kojih su svi strogi vegetarijanci. U Indiji, Đaini su poznati po svojim bolnicama za životinje.

Osim u đainizamu, koji se zasniva na principima samokontrole i nenasilja, i koji naglašava jednakost između svih oblika života, ovo načelo je veoma važno i u hinduizmu i u budizmu, a zahvaljujući delovanju Mahatme Gandija, koji je pokušao da ga obnovi u 20. veku, načelo ahimse je postalo poznato širom sveta. Zanimljivo je to da je na Gandijevo poimanje nenasilja, pored indijskih klasičnih spisa, uticalo i hrišćanstvo, a posebno radovi Lava Tolstoja i Isusova beseda na gori. Njegovo značenje ahimse je dopunjeno i prošireno i ne odnosi se samo na akciju već i na reakciju. Gandi je ahimsu pretvorio u dinamički uslov strategije delovanja, a koje ne prestaje sve dok se ne postigne cilj; što predstavlja aktivizam u današnjem smislu reči. Otpor u vidu protesta ili bojkota je deo sistematske i mirne kampanje kako bi se postigao određeni cilj. On uključuju ubeđenje i pritisak, ali ne i agresiju i nasilje, pa se stoga najbolje može opisati kao građanski i nenasilan otpor.

Autor: Maja Vučković

Tekst u celosti možete pročitati OVDE.

Dobro došli na moj veb-sajt!

Ovde ćete naći tekstove o bioetici, estetici, ekofilozofiji, aktivizmu za prava i zaštitu životinja, zatim alatke za zdraviji i spokojniji stil života, kao što su joga i veganstvo, ali i upotrebne i ukrasne predmete koje izrađujem, a koji su deo radionice AHIMSA YOGA & ART.
Nadam se da ćete ovde pronaći mnogo više od toga, pre svega motivaciju za svoje aktivnosti i lični razvoj. 
  1. Namaste, Maja

Korpa

Korpa je prazna
Korpa je prazna
https://maja-vuckovic.com/inner.php/shop/

e-Obaveštenja

Registruj se sad!
Odjava

Ako želite da se odjavite sa liste, upišite kod za odjavu koji ste dobili kad ste kliknili na odjavu.

https://maja-vuckovic.com/inner.php/ajax
Molimo sačekajte ...
Nevažeća e-mail adresa

Galerija

Citati

Borba za prava životinja je ujedno borba za prava ljudi, a veganstvo doprinosi ne samo našem ličnom, nego i takozvanom javnom zdavlju i boljitku.

Dalje
https://maja-vuckovic.com/inner.php/ajax
Molimo sačekajte ...

Najpopularniji članak

ESEJ: OM - Muzika sfera

Vibracija koja povezuje sa Univerzumom

OM ili AUM je drevna sanskritska reč koju su prvi put spoznali (čuli i osetili) vedski mudraci ri... Više

Partneri i akreditacije

       

      

       

vidza zoga