Kako spasiti psa iz kafilerije

Ukoliko poželite da prijavite slučaj zanemarene ili zlostavljane životinje čiji vlasnik nije poznat, vrlo verovatno će ta životinja za kratko vreme završiti u gradskoj kafileriji, takozvanom prihvatilištu. Ako imate dovoljno saznanja o tome kako će ona tamo provesti svoj životni vek, odnosno da će za nekoliko dana biti eutanazirana, pa stoga odlučite da tu napaćenu životinju spasite i udomite, evo kroz šta ćete tom prilikom morati da prođete.

Kada se raspitate i čujete da je neka kuca uhvaćena, a želeli biste da je spasite i udomite, verovatno ćete najpre otići u javno komunalno preduzeće (JKP) „Čistoća“, gde se ona nalazi, nadajući se da ćete odmah moći da je uzmete. Međutim, to se neće desiti jer taj proces nije tako jednostavan. U tom preduzeću će Vam tom prilikom uručiti papir koji ćete sami morati da odnesete u vererinarsku inspekciju na potpis i overu čime će se na taj način potvrditi da  je taj pas pregledan i zdrav, pa samim tim spreman za udomljavanje. Za to vreme će ta životinja prolaziti kroz neophodan veterinarski tretman (ukoliko nije pre toga), a koji obuhvata čipovanje, prskanje od buva, dezinfekciju i tome slično. Na kraju ćete se sa overenim papirom vratiti tamo gde ste isprva bili, gde ćete biti upućeni na mesto na kojem možete preuzeti psa, ali kada tamo predate svu pribavljenu dokumentaciju, dostaviće Vam se račun sa nimalo racionalnim sumama.

Upravo sve to sam sam i sama prošla. Kada sam pokušala da spasim kucu koju su šinteri uhvatili (koja je prethodno dugo vremena bila zbrinuta u dvorišnom prostoru jednog javnog preduzeća, a koju je izvesni  „savestan“ građanin prijavio šinterima samo zato što mu se nije dopalo to što se ona tu nalazi, iako je imala punu pažnju i negu od strane zaposlenih), za nekoliko dana privedenih u „Čistoći“ za preuzimanje mi je tražena suma od čak osam hiljada dinara! Kada sam pitala šta je sve uračunato u taj iznos, rečeno mi je da tu spadaju ležarina, hrana, čipovanje, nekoliko vrsta dezinfekcije itd. za tog psa -  kuju i pet štenaca - a potom mi je uručen poduži listing svih tih intervencija. Nakon što sam se pobunila i rekla da se štenci hrane majčinim mlekom i da im se, logično, hrana ne treba naplaćivati, nadležni su spustili taj iznos na pet hiljada, a uz još malo pregovora na tri i po hiljade dinara. Nepotrebno je pomenuti da te životinje ne da nisu imale tretman koji bi opravdao tu cenu, nego upravo suprotno; svako ko je bio u tim prostorijama upoznat je sa uslovima u kojima se te jade životinje drže, koliko su prljave, zanemarene, izgladnele i uplašene zbog toga što su surovo hvatane i neprestano držane iza rešetaka. Naravno, imala sam sreće što je tako prošlo i što su zaposleni imali razumevanja za moju molbu da kuju i kučiće ne eutanaziraju, s obzirom da je prošlo više od tri dana od njihovog hvatanja, budući da zbog zahtevene papirologije i visokog novčanog iznosa za njihovo preuzimanje nisam bila u prilici da ih odmah udomim.

Stoga, ako ikada pokušate da udomite napuštenu životinju, nemojte tražiti pomoć nadležnih organa već to odmah sami učinite, povedite psa/mačku kod veterinara na potrebne preglede pa im potom sami ponudite smeštaj i hranu. Poštedećete kako tu životinju tako i sebe neportebnih muka, a takođe i te gradske službenike. Svi će na taj način biti zadovoljniji i srećniji jer će postupiti pravednije i humanije.

Autor: Maja Vučković

* Tekst je nastao u vreme kada je novosadsko javno komunalno preduzeće ”Čistoća” bilo zaduženo za brigu o napuštenim životinjama.

Ukoliko su vašem časopisu ili veb-sajtu potrebni novinarski ili stručni tekstovi iz oblasti kojima se bavim, slobodno mi se javite putem formulara moji se nalazi OVDE.

Sa kojim sam sve medijima sarađivala i na kojim skupovima govorila možete pogledati OVDE.

Prethodni članak

Kućne životinje

Sledeći članak

Groblje za kućne ljubimce