Problem napuštenih životinja

Trenutna situacija

Presude za zlostavljenje životinja u Novom Sadu nisu do sada donošene, što ne znači da zlostavljanja životinja nema, nego pre da sugrađani nisu prijavljivali slučajeve ili da nisu postojali opravdani razlozi za pokretanje postupka.

Danas na novosadskim ulicama postoji velik broj pasa i mačaka rođenih na ulici ili izbačenih iz stanova od strane takozvanih vlasnika koji više ne žele ili ne mogu da se brinu o njima. Trenutno Novi Sad problem prekomernog broja životinja na ulicama rešava akcijama JKP “Čistoća” u saradnji sa Veterinarskom stanicom Novi Sad, tako što se (po programu ovih službi ili po prijavi građana) psi i mačke lutalice hvataju i eutanaziraju.

Rešavanje problema na ovaj način je samo prividno, jer nije trajno (na stranu što nije humano niti u skladu sa zaštitom životinja). Nakon vrlo kratkog vremena na ulicama se pojavljuju nove životinje. Stoga bi saniranje problema moglo da se obavi određenim sredstvima koja bismo mogli staviti u kategoriju preventivnih sredstava, kao što je nastavak i pre svega obaveza imaoca pasa da čipuju svoje ljubimce, efikasno sprovođenje novčanih sankcija vlasnicima koji ljubimce izbace na ulicu, registrovanje i popisivanje prodavaca i odgajivača životinja, kao i obavezna sterilizacija napuštenih kućnih ljubimaca. Što ne znači da su sve ove metode poželjne, budući da nisu u sladu sa poštovanjem prava životinja.

Novi Sad trenutno nema azil za životinje, ali postoji mnoštvo privatnih prihvatilišta za životinje koje imaju izuzetnih problema u radu. Ova prihvatilišta postoje širom grada i u okolini. Prihvatilišta vode mahom osobe koje su ljubitelji životinja i nisu posebno obučene za takvu vrstu posla, što stvara dodatni problem, ali i trošak ovim ljubiteljima životinja jer često ne mogu da prepoznaju simptome bolesti, ne mogu sami da leče životinje i moraju da plaćaju dodatne troškove veterinarskih usluga. Ovim ljudima često predstavljaju poseban problem njihove komšije i sugrađani. Dešava se da osobi koja je privržena životinjama i koja ih sklanja sa ulice komšije i sugrađani dodatno otežavaju posao zbrinjavanja ostavljajući im mladunce ispred prihvatilišta, u kutijama ili vezane ispred vrata. Sličan problem imaju i privatne veterinarske ambulante čiji vlasnici često s proleća na ulaznim vratima zatiču kutije sa mladuncima pasa i mačaka. Ovakvih prihvatilišta po podacima jedne veterinarske stanice ima skoro dve stotine.

Sve ove životnje vremenom se udome, ali isključivo ličnim kontaktima, troškovima i snalažljivošću vlasnika azila i prihvatilišta, kao i pojedinaca. Lokalni mediji su prepuni oglasa o udomljavanju životinja, ali onih koji se javljaju na oglase je malo. Česta su pitanja sugrađana da li u azilima ima rasnih pasa, a ako takvih pasa nema, ne postoji interes da se usvoji mešanac.

Još jedan od trenutnog načina navodnog rešavanja problema prekomernog broja pasa i mačaka jeste angažovanje lovaca. Ovo je posebno karakteristično u manjim sredinama gde ne postoje organizacije koje se posebno bave ovim problemom, pa se lovci okupljaju i akcijama ubijanja ili lova na ove životinje naizgled rešavaju problem u svojoj sredini. Osim ovakvih krivičnih dela neretki su i primeri sve češćeg trovanja životinja na ulicama, što predstavlja opasnost ne samo po ljude i životnu sredinu, već i ozbiljno etičko pitanje budući da se druga bića sa kojima smo u suživotu na taj način diskriminišu, tretiraju kao stvari i da im se ukida osnovno prirodno pravo – pravo na život.

Autor: Maja Vučković

* Tekst je nastao za potrebe Novosadskog humanitarnog centra, u vreme kada je novosadsko javno komunalno preduzeće ”Čistoća” bilo zaduženo za brigu o napuštenim životinjama.

Ukoliko su vašem časopisu ili veb-sajtu potrebni novinarski ili stručni tekstovi iz oblasti kojima se bavim, slobodno mi se javite putem formulara moji se nalazi OVDE.

Sa kojim sam sve medijima sarađivala i na kojim skupovima govorila možete pogledati OVDE.

Prethodni članak

Ubistvo pod velom umetnosti

Sledeći članak

Kućne životinje