Bdenje – akcija svedočenja za životinje

Prvi korak ka osvešćenju i saosećanju

"Kada patnja drugog bića uzrokuje da osećate bol, ne podvrgavajte se početnoj želji da pobegnete od nje, već naprotiv, približite se što je bliže moguće onome ko pati i pokušajte da mu pomognete." – Tolstoj

Krici, skičanja, fekalije koje se slivaju niz kamione, nepodnošljivi mirisi i drugi prizori slični onima iz najtežih horor filmova doživljavaju borci za prava životinja svojevrsnog mirnog protesta nazvanog "Bdenje" (eng. Vigil) u kojima aktivisti ispred industrija mesa dočekuju kamione sa životinjama i svedoče o njihovom tretmanu. U pitanju je akcija u organizaciji grupe Animal Save, podružnica internacionalne mreže "Save" grupa (The Save Movement) koje svedoče farmskim životinjama i promovišu veganstvo i aktivizam baziran na ljubavi.

Životinje koje najčešće stižu na mesta prijema su kokoške, prasići, krave, ovce i druge domaće životinje koje na sebi imaju povrede od nasilnog tretmana zadobijenog tokom uzgoja i transporta, kao i ožiljke od prethodnog ophođenja ljudi, bivših vlasnika, a koje na odredište najčešće stižu povređene (sa lomovima, posekotinama i masnicama), žedne i iscrpljene. Aktivisti bdenja, osim što svedoče o tretmanu ovih zatamničenih i namučenih bića, ujedno promovišu veganstvo i aktivizam baziran na ljubavi tako što uz dozvolu vozača ostvaruju kontakt sa životinjama – upute im poslednju lepu reč, daju im vodu i pomaze ih, što većina životinja nikada nije imala priliku da iskusi.

– Bitni su ti poslednji trenuci da neko bude uz njih, da osete da nisu same, da ih neko pomazi, osveži vodom. Takođe šaljemo poruku ljudima dok stojimo sa transparentima da je to što jedu pogresno. Da i životinje imaju osećanja, da žele da žive i da su im to poslednji minuti života dok ne uđu u klanicu – kaže aktivistkinja Hristina Tina Trifunovski i poručuje da bi svako trebao da podrži ovu akciju. – Čak i oni koji jedu te životinje trebalo bi da dođu da vide kako one dolaze do njihovih tanjira.

Prasetina, piletina, teletina, junetina i druge vrste mesa nekada su bile životinje, osobe. Mnogi ne razmišljaju o tome, naročito dok jedu. A šta bi se desilo ako bi pred sobom imali tanjir na kojem je poslužen pas ili, recimo, zamorac? Kako to da se jedna vrsta životinja smatra izuzetno ukusnom, a ta ista hrana, meso, nazvana drukčije, postaje potpuno nejestiva? Različito reagujemo na različite vrste mesa ne zato što se one fizički razlikuju, već zato što ih mi različito percipiramo, smatra američka psihološkinja dr Melani Džoj o čemu beleži u svojoj poznatoj knjizi intrigantnog naziva "Zašto volimo pse, jedemo svinje i nosimo krave: Uvod u karnizam". Karnizam je, prema njoj, nevidljivi sistem verovanja ili ideologija koja uslovljava ljude da jedu određene životinje.

Većina osoba pseće meso doživljava vrlo različito od govedine. Za one sa Zapada, konzumiranje pasa je nepojmljivo jer kod njih pseće meso priziva vrlo različite mentalne, emocionalne i bihevioralne reakcije. Međutim, kulturološki gledano, hindus bi mogao da ima istu reakciju na govedinu kao hrišćanin na pseće meso. Volimo pse, a jedemo krave, ne zato što se ta bića u osnovi razlikuju (krave, podsetimo, poput pasa, imaju osećaje, sklonosti i svest) već zato što je naša percepcija drukčija.

– Postao sam vegetarijanac u leto 2014, zatim i vegan par godina kasnije. Razlozi su savest i saosećanje, a jedan od glavnih činilaca i "pokretača" svega toga je film "Zemljani"' koji sam slučajno pogledao na jednoj crkvenoj katoličkoj televiziji. Kasnije sam taj film odgledao više puta. Ove godine sam se pridružio AV NS i tokom juna krenuo na "Kocke istine" u Novom Sadu i Beogradu. Tokom prošle "Kocke istine" sam razgovarao sa ljudima u prolazu i objašnjavao im o patnji životinja. Nedavno "Bdenje" ispred klanice u Novom Sadu mi je prvo takvo iskustvo. Moram priznati da, iako sve znam o patnji, pa drugima govorim o životinjama, ipak je utisak uživo ispred jedne vrste logora i gubilišta stravičan i snažan. Posebno neprijatni mirisi koji se šire tamo, najbolje govore o strahotama kroz koje životinje prolaze, zatvorene u tamnim oborima, tokom uzgajanja za smrt i takozvanu ishranu. Mislim da bi ovakve stvari trebalo činiti što češće i sve više javnosti dokazivati da se može lepo i zdravo živeti bez hrane životinjskog porekla. Imajmo razumevanje za druga stvorenja, koja isto imaju duše i osećanja kao i mi – poručuje aktivista Milan Kuzminac, student bogoslovije.

Iako može biti zastrašujuće, svedočenje tretmana životinja zapravo je prvi korak ka svesnosti o tome šta životinje u industrijama mesa doživljavaju, buđenje iz etičke dremeži. Čak i kada ne možemo da sprečimo njihovo ubijanje, svedočenje onoga što se uistinu dešava skida veo zabluda utkan reklamama kojima se mesne prerađevine glorifikuju, podstiče se kritičko razmišljanje i saosećanje, a pažnja usmerava na takoreći nevidljiva bića, ona koja se nalaze sakrivena od pogleda javnosti.

Dok većina konzumenata mesnih prerađevima podleže reklamama mesnih industrija smatrajući da životinje žive relativno prirodan i bezbrižan život, a da na kraju bivaju "humano ubijane", snimci uzgajališta životinja za hranu pokazuje koliki stres one trpe: provode čitave svoje živote u zatvorima, sputane, nepriodno hranjene, a da bi se suzbila agresija uzrokovana strahom odsecaju im se repovi i kljunovi i vade, odnosno lome zubi. Kokoškama zbog velike težine, uzrokovane tovom, pucaju kosti nogu pa im se zbog toga često daju antibiotici koji, posredno, završavaju na tanjiru onih koji se takvim mesom hrane. Prilikom transporta mnoge životinje uginu od gladi i žeđi pa ne stignu do odredišta, uguše se u kamionima ili stignu slomnjenih kostiju, sa oteklinama i ranama, da bi na kraju bile brutalno ubijene i to često pre nego što su izgubile svest. Neke vrste klanja to i zahtevaju, kao što je tradicionalno religiozno košer klanje.

Uprkos tome, svi se slažemo da životinje osete bol i tugu, da pate fizički, emocionalno i duhovno, da žele ljubav, pažnju i slobodu, baš kao i ljudi, a takođe ublažavanje osećaja gladi, hladnoće, straha, samoće itd. Upravo su to osnovni razlozi zbog kojih treba da poštujemo sva osećajna bića i uvažimo njihove potrebe, da im prižimo bar osnovna prava na život i slobodu. To su poruke koje učesnici ovakvih akcija šire, a što potvrđuju svojim veganskim stilom života u kojem iskorišćavanju drugih bića nema mesta. 

–  Rekao bih da niko na "Vigil" ne odlazi srećan, ali da se niko sa "Vigila" ne vraća sa osećanjem kajanja što je prisustvovao. Prvo i primarno, ideja je da se životinjama pred smrt ukaže malo ljubavi i saosećanja koje nikada u životu nisu iskusile. Da li je to kroz dodir, reči utehe, par gutljaja vode ili samo pogled, bitno je da životinje iskuse makar nekoliko trenutaka ljubavi u svojim kratkim, tužnim životima. Istovremeno, aktivisti dobijaju priliku da se povežu sa tim životinjama i da taj osećaj tuge i ljutnje pretvore u dela, kroz druge vidove aktivizma za prava životinja – napomminje Pero Mihić, jedan od organizatora beogradskih Bdenja.

Oskarovac Hoakin Finiks, redovni učesnik "Bdenja" u okviru Los Angeles Animal Save grupe, a koji je na jednu od akcija otišao neposredno nakon dodele ovog prestižnog priznanja, izjavio je: "Nema veće nagrade od borbe za prava životinja".

Bdenja se u Novom Sadu održavaju ispred mesare Matijević pa ukoliko želite možete da se pridružite akcijama i pružite prvi i poslednji dodir nežnosti, uputite lepu reč i poklonite pogled saosećanja, razumevanja i podrške životinjama koje nisu imale priliku da u toku svojih kratkih života to osete. "Pridružite nam se i skrenite pažnju društvu na to da je ubijanje pogrešno. Budite deo pozitivne promene", poručuju novosadski organizatori Sonja i Srđan. Transparenti su obezbeđeni, a na njima možete pročitati sledeće poruke: "Biti dobar čovek je besplatno", "Veganstvo – saosećanje, a ne ubijanje", "Budi super, a ne surov", "Poslušaj svoje srce", "Duboko u sebi znaš da je pogrešno", "Osoba, a ne vlasništvo", "Mir počinje na tvom tanjiru".

Fejsbuk stranicu Novi Sad Animal Save možete pratiti OVDE. Ove godine su na nekoliko lokacija u gradu po prvi put postavljeni plakati ove grupe s natpisom "Zašto poštujemo jedan život a oduzimamo drugi?", koji pozivaju na veganstvo i human osećaj prema svim životinjama. Nekoliko medija je o tome izveštavalo, a jedan od priloga, emitovan na Kanalu 9, možete pogledati OVDE.

Više informacija o matičnoj organizaciji Animal Save možete saznati OVDE.

UPOZNAJTE KOKU NOVU

Mnogi učesnici ovakvih i sličnih akcija svedočenja za životinje smatraju da, iako ne mogu da spreče da životinje budu egzekutirane, najmanje što mogu jeste da ne budu slepi i bezosećajni na njihovu patnju. Međutim, i kod ovog prvog ima izuzetaka. Upornost se zaista isplati, što potvrđuje slučaj spašavanja jednog života predviđenog da završi u mesnim prerađevinama.

Naime, aktivisti Bdenja su napisali miroljubivo pismo zaposlenima u mesari "Matijević" i zatražili da dobiju jednu koku na poklon, kako bi je zbrinuli i dopustili joj da u utočištu za životinje ostatak svog života provede što prirodnije i srećnije. Nakon brojnih prepiski, trud je urodio plodom, a koka, nazvana simbolično Nova, našla je svoj novi dom među ostalim pticama azila o kojem brine jedna aktivistkinja "Bdenja". Nakon deset meseci, nekad preplašeno i izgladnelo biće, koje nije ličilo na tipičnog predstavnike svoje pernate vrste, transformisalo se u radosnog i druželjubivog ljubimca po ponašanju ne mnogo različitog od psa, mačke ili papagaja.  

– Bila je pretužna i istraumirana jer je videla užas i stradanje svojih braća i sestara. Doktor je savetovao isključivo laku ishranu, tako da pazim na obroke, ali joj svako veče previjam noge jer ima dermatitis zbog prekomerne težine usled naglog tovljenja. Lepo se uklopila sa mojim kokama, postala kvočka i odgajila malo pile koje sam joj donela sa pijace. Jedva čekam da dobije drugaricu – saopštila je udomiteljka, koja je želela da ostane anonimna, i potvrdila da je pre tri meseca udomljena još jedna koka koja je imala sličnu sudbinu, a koja je ispala iz kamiona u Nikšiću.

1. Tekst: Maja Vučković
2. Foto: Novi Sad Animal Save
3.  

Prethodni članak

Obeležen prvi Nacionalni dan prava životinja u Srbiji

Sledeći članak

Obeležen Međunarodni dan Kocke