Dah empatije: Filozofija životinjskih prava

Autorsko izdanje (u pripremi)

Dah empatije je knjiga koja na jedinstven i sistematski način govori o problemu odnosa čovek-životinja iz etičkog, duhovnog, ekološkog, zdravstvenog i ekonomskog ugla na način na koji ni jedna knjiga do sada to nije učinila. Promišljajući najdublja filozofska pitanja o pravima živih bića i saosećanju, razlažući problemske i istorijske momente kroz holističku prizmu i držeći fokus na elementima prakse, razotkrova brojne predrasude i pruža dragocene informacije o stvarnosti koja široj javnosti nije lako dostupna i često vidljiva. Ona je na taj način ne samo izuzetno edukatvna već predstavlja svojevrsni vodič ka putu samoosvešćenja, iznalaženju smisla svejedinstva i izgradnji podobnije i srećnije realnosti, odnosno ka delovanju koje je u skladu s prirodno-etičkim zakonitostima univerzuma.

Osnovna razlika ovog štiva, u odnosu na slična s istom tematikom, jeste ta što ono nudi konretna rešenja i to na nekovecionalan način oslobođen bremena tradicije i teške, nejasne terminologije. Ono pokazuje kako i koliko svaki pojedinac može učiniti za sebe, ostale ljude, druge životinjske vrste i okolinu u kojoj živi i od koje zavisi te kako se svaka njegova odluka neminovno reflektuje na celu zajednicu. Stoga je priručnik namenjen svima koji se interesuju za zaustavljanje potlačivanja i eksploatacije gdegod se one pojavjuju, a prilagođen je onima kojima filozofija nije uža struka, odnosno onima koji o pravima životinja nemaju nikakvih predznanja, ali i onima koji se ovim temama svakodnevno bave. U tom smislu, bibliografija, filmografija i ostalo što je navedeno u dodacima, trebalo bi pre svega da posluži kao okvir za dalje, samostalno istraživanje, ali i kao izvor činjenica koje će potkrepiti ovde rečeno.

Uz navode vodećih imena svetske misaone scene, organizacija i pojedinaca za zašitu prava životinja kao i razloga dosadašnjeg iskorišćavanja životinja u konzumenstke svrhe, ali i drugih tema koje su u direktnoj vezi sa tim, naglasak je stavljen na nedostatke zbog kojih dosadašnja borba za poštovanje slobode svih bića nije primila globalne razmere. Iako su brojni mislioci i njihova učenja, kako je istorija pokazala, sadržavali u manjoj ili većoj meri brigu za patnju životinja i razloge očuvanja planete Zemlje, oni nisu uspeli da skrenu pažnju s isključivo antropocentrične vizure jer im je (osim nekoliko izuzetaka) nedostajala praksa. Sve što su promišljali ostalo je na teorijskom nivou, a naredne generacije su to samo produbljivale, sve do sedamdesetih godina prošlog veka kada prevlast uzima aktivno delovanje. Ova knjiga razotkriva sve te istorijske momente i daje upute za njihovo prevazilaženje.

Kroz poglavlja koja objašnjavaju najspecifičnije fenomene ljudske realnosti ophođenja prema životinjama, i to od one svakodnevne i najvidljivije do one većini skrivene, zadaci koji su postavljeni knjigom su rasvetljavanje tradicije i razloga ovakvog odnosa prema drugim bićima, svetu i okolini kakav imamo danas te davanje direktnih uputa za nadvladavanje poteškoća koje su iz toga proistekle. Lako se može pomisliti da je mnogo više drugih gorućih problema kao što su glad u svetu, nasilje, ratovi, ekološke i ekonomske katastrofe, rascep između pojedinca i društva i slično, i zapitati se zašto probleme odnosa čovek-životinja postavljati ovako visoko, gotovo u prvi plan? Ovaj rad prokazuje da je upravo taj odnos – neadekvatan i od prirode otuđen – imao za posledicu sve te probleme te da su oni u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa pravima životinja i da se jedino posmatrani kroz tu prizmu mogu pronaći njihova rešenja. 

Putem ovog filozofskog humanističko-aktivističkog praktikuma dobićete mnoštvo objektivnih informacija u vezi sa svakodnevnim područjima ljudskog delovanja, a koje nemate prilike da vidite sabrane na jednom mestu, ali takođe i savete za valjano upravljanje vlastitim postupcima, lakše rešavanje ličnih i društvenih problema te kreativno osmišljavanje vlastitog postojanja. Cilj je ukazivanje na osnovni moralni princip - jednakost uvažavanja interesa, koje  nije ograničeno samo na ljudsku vrstu - i zahtev da se proširi zajednica bića kojima se priznaju osnovna prava. Nakon upoznavanja s problemima koje knjiga predočava nećete ostati ravnodušni ni isti, kako zbog sadržaja tako i zbog direktnog povećanja svesti o aktivnom participiranju u realnosti, odnosno uvida u to da svako od nas ima mogućnosti da, uz pomoć stečenog i naučenog znanja, menja okruženje i bude aktivni graditelj svoje budućnosti, kao i budućnosti cele planete.

Borba za zastitu prava životinja i život u svejedinstvu je jos uvek na svojim počecima jer zahteva proširenje moralnih horizonata. Ona će dostići uspeh jedino onda kada ljudi shvate istinsku vrednost životinja, onu koja ne zavisi od iskoristivosti i ljudske percepcije, već od suštine života samog. Čovek, sa moćima koja su mu data po prirodi i onima koja stiče tokom života kroz proces učenja, trebalo bi da uvaži sva živa bića i razvija empatiju koja mu je data po rođenju. Da bi se to postiglo, moramo se informisati i potom suočiti sa svojim strahovima da bi ih prevladali. Ako ne želimo da nas svrstavaju među tlačitelje, onda moramo biti spremni da ponovo preispitamo naše najtemeljnije stavove i navike, ne samo konzumentske, već i misaone, emocionalne i jezičke, pa čak i ako smo prepoznati od grupe onih koji se protiv takvog tlačenja konstantno i nesebično bore. Dobrobiti takvog sagledavanja stvari - uvažavanje prava svih živih bića - sve su prisutnije. Pridavanje određenih prava neljudskim personama znači korišćenje humane kreativne moći za nadilaženje eksploatacije životinja i pronalaženje suživota u jedinstvu sa njima. Ovakav stav, koji poslednjih godina postaje sve prisutniji među širom populacijom, uskoro bi trebalo da dovede do etičke revolucije, koja će biti radikalnija, pozitivnija i utemeljenija od svih industrijskih, političkih ili bilo kojih drugih revolucija u ljudskoj istoriji.

SADRŽAJ:

PROLOG

      Zaštita životinja – zaštita ljudi

Prvo poglavlje

TERMINOLOŠKA POZICIJA  

      Prava životinja kao moralni zahtev

      Mesto u opštoj naučnoj, etičkoj i društveno-političkoj datosti

      Uloga mišljenja, svesti i savesti – nova vizija starih vrednosti

Drugo poglavlje

MITOVI I ČINJENICE  

      Odomaćena praksa oduzimanja života

      Utopijska slika uzgajališta

      Kućne životinje i reprodukcija

      Industije hrane

      Koža i krzno

      Vuna i svila

      Životinje korišćene za zabavu

      Eksperimenti na životinjama i ljudsko zdravlje

      Ubistvo kao sport:  lov i ribolov

      Mitotvorna svest konzumenta

      Pedodređenost ili strah od novog?

Treće poglavlje

IMAJU LI ŽIVOTINJE SVOJA PRAVA?

      Teskoba ostvarenja ne-ljudskih prava

      Razlika između prava i dobrobiti

      Životinje nisu roba

      Braća i sestre po osnovnim potrebama

      Jednakost i njene implikacije

Četvrto poglavlje

PARAVAN REALNOSTI

      Održavanje tradicije - iluzija nužnog

      Ostaci ritualnog žrtvovanja

      Zaziranje od alternativa

      Kreiranje jednoobraznosti

      Profit kao motivacija

Peto poglavlje

SPECIZAM I JEZIK   

      Nova definicija starih navika

      Terminologija eufemizama

      Istina je ipak očigledna

Šesto poglavlje

HILJADUGODIŠNJI STATUS QUO

      Teorijski dekadenti - zašto im nije uspelo

      Mišljenje – kazivanje – delanje, trojedinstvo

      Kritika dosadašnjih praksi – stare ideje i nova strujanja

      Nevladine organizacije i političke partije – teorija na delu

Sedmo poglavlje

TEMELJI MORALNOSTI U SUBJEKTIVNOJ ETICI

      Bioetika danas: od kloniranja do organske prozvodnje

      Akcija i reakcija na ličnom primeru

      Princip nenasilja – odgovorno ponašanje prema svim bićima

Osmo poglavlje

STEPENICE KA SAMOOSVEŠĆENJU I PROMENI

      8.a.      Prvi korak: postajanje vegetarijancem

      8.b.      Drugi korak: postajanje veganom

      8.c.      Treći korak: postajanje aktivistom

Deveto poglavlje

ISKORAK U PROGRES

      Prednosti osvešćenja

      Obrazovno-vaspitne aktivnosti

      Na pragu etičko-praktičke revolucije

      Prava životinja za spas planete i mir u svetu

Deseto poglavlje

ANTROPOCENTRIZAM ILI PANTEIZAM?

      Vladavina čoveka – datost ili izbor?

      Anima Mundi – sve ima dušu

      Intuitivna ljubav i osećaj svejedinstva

EPILOG

      Povratak prirodnom stanju – izvornoj empatiji i sveljublju

DODACI

      Ključni pojmovi

      Bibliografija

      Webografija

      Filmografija

      Audiografija

Isečke iz knjige možete pročitati OVDE i OVDE.

Autor: Maja Vučković

Prethodni članak

DAR ETHOSA: Eseji o pravima životinja

Sledeći članak

Kongres o zaštiti životinja, zbornik radova