Maslinovo drvo i Buda, ogrlica - tradicionalni stil izrade

Opis

Đapa mala od maslinovog drveta s drvenim ručno rezbarenim graničnikom Buda. Naural /smeđa.

Tradicionalni stil izrade (sa končanom kićankom).

108 perli veličine 8 mm i tzv. guru (graničnik) od 12 mm nanizanih na satenski konac.

Pogodna za uparivanje sa narukvicama istog stila koje možete pogledati OVDE i OVDE.

Moguće je poručiti sopstvenu malu u željenoj boji i veličini, sa ili bez priveska.

O tome kako se koriste male možete pročitati OVDE, a o njihovoj aktivaciji OVDE.

Artikle šaljem nakon uplate u dinarskoj protivvvrednosti prema srednjem kursu Narodne Banke Srbije u momentu kupovine. Broj žiro računa dobijate na mejl, nakon porudžbine. Poštarinu plaća kupac.

Ukoliko imate poteškoća pri kupovini preko SHOP-a, napravite porudžbinu putem mejla na stranici KONTAKT.

Pitajte sve što vas zanima.

MASLINOVO DRVO

Maslina je mitsko drvo koje su po predanju stvarali bogovi. Tako se u Egiptu njeno stvaranje pripisuje boginji Izidi, u Mesopotamiji tvrde da ju je stvorio bog Ištar, a bila je simbol i etrurskog boga Turana.

I u Grčkoj je prvo stablo masline stvorila boginja. Po  drevnoj grčkoj mitologiji, verovanje je da se boginja Atina, Boginja mira i mudrosti, i Bog mora Posejdon nisu slagali oko toga ko će od njih dvoje imenovati novonastali grad Atika. Zevs je, s ciljem da okonča svađu među bogovima, odlučio da će grad dobiti ime po onom Bogu koji priredi najlepši dar stanovnicima Atike. Posejdon je zabio svoje vile u kamen i hladna izvorska voda je momentalno potekla iz stene. Atina je nadomak Akropolja svojim štapom udarila u zemlju i na tom mestu je u istom trenutku izraslo maslinovo drvo. Stanovnici Atike su procenili da je maslinovo drvo ipak dragocenije nego izvorska voda, s obzirom da može da snabdeva ljude svetlošću, pruži ogrev, medikamente, kozmetiku itd. Budući da je stanovništvo prihvatilo Atinin poklon, grad je nazvan Atina. Po mitu, veruje se da je to prvo grčko maslinovo drvo. Maslinovo drvo je oduvek bilo simbol mira i primirja. Zapaljena grana maslinovog drveta je simbolično pretstavljala baklju na Olimpijskim igrama, na kojoj je pobednik odlikovan vencem ispletenim od grančica bogom danog maslinovog drveta.

Zbog njenih bioloških karakteristika i velikog značaja u životu ljudi, maslini se, kao retko kojoj biljci, pripisuju i mnogobrojna simbolička značenja. Zbog čvrstoće i otpornosti svog stabla, ona je simbol snage (Herkul je bio naoružan toljagom od maslinovog drveta, a Odisej je maslinovim kolcem oslepo Kiklopa). Ona je i simbol vernosti i odanosti, pa stoga ne čudi što je Odisejev i Penelopin bračni krevet načinjen na panju drveta masline.

Maslina se na mnogim mestima pominje i u Bibliji. Mojsije je one koji su uzgajali masline oslobađao obaveze ratovanja, a u mnogim prikazima anđeo koji nagoveštava Mariji rođenje sina u ruci drži maslinovu grančicu, simbol čistoće. Golubica koja se nakon potopa vratila na Noinu arku u kljunu je nosila maslinovu grančicu, znak prestanka srdžbe Božje i pomirenja s ljudima, što je kasnije preraslo okvire hrišćanstva i postalo opšteprihvaćenim simbolom mira. S maslinovim grančicama, simbolima slave i mira, narod je dočekao i pozdravljao Isusa u Jerusalimu, a on je poslednje sate svog života proveo u maslinjaku na Maslinovoj gori.

O osobinama ostalog kamenja možete pročitati OVDE.

BUDA

U prvim vekovima budizma, figure Bude nisu korišćene. Umesto njih, radije su se korsitili simboli njegovog učenja kao što su lotos, darmačakra ili bodhi drvo. Vremenom, lik Bude postao je najpopularnija reprezentacija budizma, naročito u teravada budizmu.

Buda odnosno budhi (sanskr. buddhi ) isprva je označavala indijskog princa Sidharta Gautamu, osnivača budizma, koji je živeo na severu Indijskog poluostrva između 6 – 5. v. p.n.e., a kasnije je počela da se odnosi na bilo koju osobu koja je postala prosvetljena. Sama reč dolazi od sanskritskog korena budh što doslovno znači “probuditi se”, “posmatrati”, “prisustovati” i “postati svestan” pa se zato za budizam može reći da je filozofija probuđenja.

Kao putujući učitelj, Buda je prenosio iskustvo svog „buđenja“ – prosvetljenja, i nije bio zainteresovan za stvaranje velikog broja sledbenika. Umesto toga, važno mu je bilo da ljudi samostalno prouče istine do kojih je došao, da istraže činjenice, a tek onda da prate put koji vodi u stanje “probuđenosti”. Prvobitno samo azijska religija, budizam je danas rasprostranjen po celom svetu i ima veliki broj sledbenika. Iako se smatra religijom, tačnije bi bilo reći da je budizam filozofija života, budući da u budizmu ne postoji bog. Ni sam Buda ne predstavlja ideju boga već idealno, savršeno ljudsko biće. Ukoliko se vodi moralan život kroz ljubav i saosećanje, pročišćenjem uma i istinskim razumevanjem, svaki čovek može postati Buda.